Padobran za trčanje

Povećan aerodinamički otpor predstavlja popularnu metodu među vrhunskim sporti-
stima u sportovima kao što su brzo klizanje i trčanje. U tu svrhu koriste se mali pado-
brani. Kada sportista trči, padobran se puni vazduhom i širi, proizvodeći silu otpora.
Što se brže trči, to je veća sila otpora. U trenerskoj praksi koriste se padobrani raznih veličina. Otpor zavisi od veličine padobrana. Da padobran ne bi lepršao levo-desno, treba da ima mali otvor u centru (tzv. stabilizator).

Padobrani nude nekoliko prednosti u odnosu na druge vežbe u kojima se koristi otpor:

• otpor deluje samo u pravcu kretanja sportiste;
• sportska tehnika se ne menja u negativnom smislu;
• padobrani se ne koriste samo za trčanje na pravim stazama već i za trčanje na stazama s krivinama, preko prepona ili kada se menja pravac (kao u fudbalu);
• padobrani su teški samo nekoliko desetina grama;
• sportista može da odbaci padobran dok trči i tako poveća brzinu (pomoćna vežba).

Jedini nedostatak padobrana odnosi se na nepromenljiv otpor koji padobran stvara u svim fazama kretanja, pa sputava brzinu pokreta u fazi leta dok se u isto vreme u trenutku doskoka pomalo menja položaj zglobova (na primer u trčanju sa preponama).

Da bi efekat bio najbolji, veličinu padobrana treba menjati u mikro- i mezo- ciklusima, kao i u trenažnim epizodama. U pripremnim mikrociklusima trebalo bi da se rade uobičajene vežbe i vežbe sa otporom, a pomoćne vežbe uglavnom pred takmičarsku sezonu. Otpor, određen veličinom padobrana, postepeno se smanjuje u trenažnoj epizodi i od jednog bloka vežbi do drugog. u trenažnoj epi- zodi (naravno, posle zagrevanja) trebalo bi da se izvode s najvećim opterećenjem, a na kraju vežbe s najmanjim opterećenjem. Pre i nepo- sredno posle vežbi s padobranom, iste vežbe izvode se i u običajenim uslovima. Padobrani se obično upotrebljavaju dva do tri puta nedeljno. Epizode s padobranima kombinuju se s drugim uobičajenim vežbama. U toku takmičarske sezone, padobrani se koriste da bi se stvorio osećaj povećane brzine i eksplozivnosti, i to 3-5 puta u vežbama koje su specifične za određenu disciplinu na početku trenažne epizode, nakon čega slede uobičajene vežbe bez padobrana.

Izvor: “Nauka i praksa u treningu snage”, Vladimir Zaciorski i Vilijem Kremer