ŠTA JE CIRKADIJALNI RITAM I ZAŠTO JE ON ZNAČAJAN?

Verovatno ste čuli za unutrašnji sat ili cirkadijalni ritam vašeg tela. Ali da li ste znali da postoji fizička lokacija u mozgu gde ovaj sat postoji? Zove se suprahiazmatsko jedro (suprachiasmatic nucleus), ili SCN ukratko, i on predstavlja glavni sat vašeg tela – onaj koji diriguje složene fiziološke procese koji su uključeni u naše dnevne cikluse spavanja, buđenja i aktivnosti tokom dana. Sinhronizovano na izlazak i zalazak sunca, deluje na održavanju ravnoteže ili homeostaze, objašnjava dr. Kenneth Vright, profesor integrativne fiziologije i direktor laboratorija za san i hronobiologiju na Univerzitetu u Koloradu u gradu Boulder.

Ali kako se ispostavilo, postoji mnogo stvari koje radimo koje mogu izbaciti cirkadijalni ritam iz ravnoteže.

Istraživanje dr Vrighta istražuje zdravstvene i bezbednosne posledice lošeg sna i poremećenih telesnih satova. Njegov rad je doprineo rastućem polju dokaza da su vremenski pomereni planovi, predugi radni dani, česti obroci koji nisu svaki dan u isto vreme i izlaganje veštačkom svetlu dugo nakon zalaska sunca, povećali rizik od bolesti, hroničnih zdravstvenih problema – poput dijabetesa, gojaznosti, i srčane bolesti.

“Cirkadijalna neusklađenost, život koji nije u skladu sa prirodnim satom, dovodi do poremećaja imunoloških funkcija, metabolizma, izmenjenom metabolizmu glukoze i energije i na kraju do pojava oboljenja pa čak i karcinoma”, kaže dr. Vright. “Kod žena nalazimo dokaze o tome, u efektima rada preko noći, što povećava učestalost karcinoma dojke i endometrije.”

Šta je cirkadijalni ritam?

Naš cirkadijalni ritam, koji se često naziva telesnim satom, se zapravo kontroliše u suprahiazmatskom jezgru [SCN] koji se nalazi u hipotalamusu mozga – i sinhronizuje se sa solarnim danom i noći. On nas priprema za naše svakodnevne aktivnosti, koordinišući telesne funkcije koje prate te aktivnosti i u snu i u periodu kad smo budni.

Ovaj glavni kontrolor govori našem autonomnom nervnom sistemu, koji kontroliše telesne funkcije kojih nismo svesni (poput disanja i rada srca). Takođe koordiniše oslobađanje kortizola, hormona za koji se misli da priprema organizam za budno stanje, i daje signal za oslobađanje melatonina, hormona koji organizmu šalje signal da je vreme za spavanje.

Oko 100.000 neurona ljudskog SCN-a koordiniše mnoge ćelijske biološke satove koji postoje širom tela, osiguravajući da se pravi redosled događaja dešava za svaku aktivnost [svaki dan]. Prisustvo ovih satova – koji postoje u našim masnim ćelijama, jetri, pankreasu, mišićima i organima – nije bilo uobičajeno naučno znanje do početka 2000-ih.

Dakle, mi zapravo imamo više unutrašnjih satova ali glavni ih sat sve kontroliše? Kako su povezani svi ovi satovi?

Saznali smo da, iako postoji glavni sat u mozgu, skoro svaka ćelija u telu takođe ima svoj biološki sat. Svaka ćelija zadržava vreme kroz ekspresiju određenih gena i proteina [koji postaju aktivni] u određeno vreme tokom 24 sata. Objašnjenje tog mehanizma zaslužilo je Nobelovu nagradu za 2017. godinu i od tada su drugi istraživači našli te satove svuda po telu.

U prirodnom svetu sunčana svetlost je za ove satove najjači vremenski znak. Postavlja vremenski raspored glavnog sata, koji zatim koordiniše procese koji se dešavaju u celom telu, uključujući procese tokom ranog jutra koji podstiču budnost, kao i kada da jedemo, kada treba da smo aktivni, i procese koji kontrolišu san.

Glavni sat priprema telo da jede osiguravajući da naše ćelije i tkiva rade zajedno u iščekivanju vremena obroka. Takođe menja telesnu temperaturu u toku dana. Svrha ovih satova je da stvari funkcionišu sinhronizovano.

Pored svih funkcija koje se javljaju dok smo budni, da li naš glavni sat kontroliše funkcije i kada spavamo?

Da, cirkadijalni ritam podstiče spavanje noću kod ljudi. U prirodnom svetu naša fiziologija je usklađena sa dnevnom svetlošću, tako da kada se svetlost smanji, pokreću se procesi koji nas pripremaju za san. Za vreme spavanja, SCN ostaje uključen u vreme različitih faza sna (uključujući REM, san brzog pokreta oka), a u zoru inicira promene koje povećavaju budnost.

Prirodna, sunčeva svetlost je oduvek bila najvažnija za cirkadijalni proces.

Pošto smo se tokom dana uklonili sa direktnog izlaganja sunčevoj svetlosti, provodili vreme u zatvorenoj prostoriji na poslu ili u školi, odvojili smo se od primanja važnih signala koje nam šalje telo.

Kad dođemo kući noću i uključimo jarka svetla, ponovo se mešamo u prirodni ciklus. Jaka svetla tokom večeri i noći imaju tendenciju da guraju biološke satove kasnije nego što je to uobičajeno. To znači da naše telo ne prima cirkadijalne signale koji kažu da se pripremimo za san. Znakovi kasne, pa imamo više problema sa spavanjem i, posle toga, sa budnosti. Istraživanje koje je sproveo tim (objavljeno u aprilu 2013. u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences (PNAS)) pokazalo je da ovo cirkadijalno neusklađivanje dovodi do niže osetljivosti na insulin – jedan od razloga zašto kratak san može povećati rizik od dijabetesa.

Smatra se da kratko trajanje sna i neusklađenost prirodnog cirkadijalnog ritma doprinose gojaznosti , metaboličkom sindromu, srčanim bolestima, poremećajima raspoloženja, kognitivnim poremećajima i nesrećama povezanim sa umorom i neispavanošću.

Izvor: everydayhealth.com