Neprekidno treniranje kao obaveza

Ovo pravilo se pre svega odnosi na profesionalne sportiste ali bi njega i te kako trebali da se pridržavaju i sportisti rekreativci.

Utrošite vreme na napredak a ne na obnavljanje forme

Dugi odmori u treningu narušavaju fizičku formu i umanjuju postignute rezultate sportiste. Na scenu odmah stupaju kontraadaptacija i detrenig. Nakon duže neaktivnosti, sportisti se smanjuje fizička forma, a da bi se postigao pređašnji nivo, iznova mora da uloži vreme i energiju. Da nije odmarao, napor bi utrošio na napredak, a ne na vraćanje forme na pređašnji nivo. Slično kao i u planinarenju: ako biste želeli da osvojite vrh neke planine, ne biste prvo prešli polovinu puta, a potom se vratili nazad da biste se na kraju iz početka popeli do vrha.

Pauze u treniranju povećavaju rizik od povreda

Dugi prekidi u treningu mogu čak i da naruše zdravlje sportiste. Da bi se sportista navikao na redovnu fizičku aktivnost, treba mu izvesno vreme. Isto važi i za odvikavanje od uobičajene aktivnosti. Ako smanji sportsku aktivnost, sportista time ništa ne dobija, već samo povećava rizik od povreda.

Različite motoričke sposobnosti održavaju se na različit način. Neke se gube brzo, dok su druge stabilnije. Nesklad između motoričkih sposobnosti, na primer između velike snage i smanjene fleksibilnosti i relaksacije, može dovesti do povrede.

Osim toga, sportisti često nisu psihološki pripremljeni za nove okolnosti i obično precenjuju svoje postojeće sportske mogućnosti. Ako pokušaju da treniraju po nekadašnjem obrascu mogu se povrediti.

(Izvor: „Nauka i praksa u treningu snage“, Dr Vladimir M. Zatsiorsky, Dr William J. Kraemer, 2009 )