L-karnitin

L-karnitin je derivat aminokiselina koji naš organizam može sintetizovati iz aminokiselina lizina i metionina. Međutim, može se uneti i hranom, pa je hrana životinjskog porekla glavni izvor L-karnitina, dok ga ona biljnog porekla sadrži vrlo malo.

Potreban je za prenos masnih kiselina u mitohondrije, čime ima ulogu u proizvodnji energije. Najveći se deo L-karnitina u našem organizmu nalazi u mišićima, a velik se deo resorbuje u bubrezima. L-karnitin se ranije nazivao vitaminom Bt, no danas se smatra uslovno esencijalnom hranjivom materijom.

Uloga L-Karnitina

L-karnitin spada u grupu suplemenata za regulaciju telesne mase, poznatijih kao “sagorevači masti”. L-karnitin spada u blaže preparate za sagorevanje masti pa je zbog toga preporučljiv osobama koji počinju sa ovim preparatima, posebno osobama ženskog pola, ali isto tako može biti koristan i svima ostalima.

Veliki broj sagorevača masti u svom sastavu sadrži L-karnitin.

Pored sagorevanja masti L-karnitin pozitivno utiče i na kardiovaskularni sistem. Neka istraživanja pokazuju i to da L-Karnitin može da igra važnu ulogu u lečenju neplodnosti kod muškaraca.

L-karnitin takođe pozitivno deluje i na poboljšanje sportskih rezultata, prvenstveno poboljšanjem oksidacije masnih kiselina u mišićima, promenom homeostaze glukoze, promenom proizvodnje acil-karnitina i sl

Prirodni izvori L- karnitina i suplementi

Hrana životinjskog porekla je glavni izvor L-karnitina, dok ga ona biljnog porekla sadrži vrlo malo. L-karnitin se u hrani nalazi u slobodnom obliku ili u aciliranom obliku, vezan za dugolančane, srednjelančane ili kratkolančane masne kiseline. Dobri izvori L-karnitina su meso (posebno govedina i svinjetina), živina, riba (posebno bakalar) te mleko i mlečni proizvodi.

L-karnitin je molekul topljiv u vodi, pa se deo može izgubiti kuvanjem, međutim vrlo je stabilan, pa se ne razgrađuje. L-karnitin, acetil-L-karnitin i propionil-L-karnitin su oblici L-karnitina koji se javljaju u dodacima ishrani, u raznim oralnim farmaceutskim oblicima (tablete, tečni oblici i sl.). L-karnitin se može davati i intravenozno, ali samo u slučaju lečenja primarnog i sekundarnog nedostatka L-karnitina.

Biološka raspoloživost L-karnitina zavisi od doze, tj. što su veće doze manje se L-karnitina apsorbuje. Aktivan prenosni sastav koji se može zasititi omogućava gotovo potpunu apsorpciju manjih doza, s granicom zasićenja od oko 2 g. Postotak apsorpcije L-karnitina iz hrane je između 54 i 87 %, dok se veće, farmakološke doze, apsorbuju pasivnom difuzijom te su značajno manje biološki raspoložive. Naime, biološka raspoloživost acetil-L-karnitina je nešto veća nego L-karnitina, ali postotak apsorpcije L-karnitina iz dodataka ishrani je između 14 i 18 %.

Način uzimanja

Za L-carnitine ne postoji optimalni dnevni unos, kreće se u opsegu 1-3g putem suplemenata.
Početna doza koja se preporučuje je 500 mg, i savetuje se postepeno uvećanje, ako je pojačana potreba.

Smatra se da su dnevne doze do 2 000 mg sigurne za korištenje.

Bolje se apsorbuje ako se uzima na prazan stomak, ali ako se javi gastrična neprijatnost, onda ga treba uzeti uz malo ugljenih hidrata ili masti a ne uz proteine, zbog kompeticije za apsorpciju.

Najbolje je kada se uzimanje L-karnitina kombinuje sa fizičkom aktivnošću i tada se L-karnitin uzima 15-30min pre fizičke aktivnosti.

Moguće nuspojave

Uopšteno, L-karnitin se dobro podnosi. Međutim, L-karnitin u obliku dodataka ishrani može uzrokovati blage gastrointestinalne simptome, kao što su mučnina, povraćanje, abdominalni grčevi i dijareja. Navedeni se simptomi mogu djelomično smanjiti ako se započne s uzimanjem manjih doza koje se onda postupno povećavaju. Samo je L-izomer karnitina biološki aktivan, dok se D-izomer smatra toksičnim.