Zašto postajemo glupi kad jedemo slatkiše?

Veoma poznati britanski naučnik Patrick Holford je objavio na desetine stručnih tekstova o veoma lošem uticaju takozvanih brzih šećera u ishrani (beli, žuti, kolači, rafinisane cerealije – musli sa dodatkom meda, šećera ili voća itd).

Jedna velika studija u Velikoj Britaniji, rađena na nekoliko hiljada dece školskog uzrasta je pokazala da je u grupi dece koja nekontrolisano jedu slatkiše i sve vrste brzih šećera, u proseku nivo inteligencije niži za 25 poena (ovo je stvarno veoma loš rezultat!!!).

Dokazano je da se pri dugotrajnoj i obilnoj konzumaciji slatkiša, kod ljudi u mozgu, tačnije u sinapsama koje omogućavaju komunikaciju između moždanih ćelija (time ostvarujući misaone procese), pojavljuje takozvani cross-linking fenomen.

Šećer u krvi prolazi moždanu barijeru, vezuje se za belančevine sinaptičkih veza (komunikacionih kanala), a novonastala veza se zove proteoglikan. Vremenom se stvara paučinasta materija između više sinapsi, belančevinasti put postaje zadebljan, moždani impuls spor, a sve to usporava misaone tokove, smanjuje inteligenciju i dovodi do rane demencije.

Dokazano je da se demencija javlja mnogo ranije kod ljudi koji konzumiraju veće količine šećera, a u skoro 50% se javlja i upadljivo smanjenje inteligencije, a sama izjava dr Peter Rogersa, psihologa sa univerziteta u Bristolu dobija sve više smisla – šećer prži mozak!

(preuzeto iz: ‘’Mala škola fiziologije- Program hrono ishrane za početnike’’, dr Ana Gifing , Anti Aging diagnostic centar )