Oko 10% odraslih osoba ima neki oblik zujanja u ušima (pulsiranje, pištanje, šištanje, cvrčanje, žubor vode, fijukanje, itd.). Dijagnoza zujanja zavisi od uzroka i vrste.
Zujanje nastaje kada se desi neka od prepreka u prenosu zvuka od spoljna sredine do centara za sluh u kori velikog mozga. Na nivou slušnog kanala to može biti nakupljanje ušne masti (cerumena). U srednjem uhu to može biti upala, otoskleroza, oboljenje Eustahijeve tube, sekret u uhu.
U unutrašnjem uhu gde je i najveći broj uzroka mogu biti oštećenja završnih delova slušnog živca (staračka nagluvost, akustična trauma, akutna nagluvost, Menierova bolest).
Na daljem putu do centra u mozgu, mogu se naći mnogi uzroci: tumori slušnog živca, multipla skleroza, posledica povrede glave, vaskularna oboljenja, hipertenzija.
Šumove delimo na jednostrane i obostrane, a zatim na akutne i hronične. Hronični se dalje dele na ‘kompenzovane’ kada ih pacijent solidno podnosi i ‘dekompenzovane’ kada su nepodnošljivi i utiču na san, rad, raspoloženje, volju za životom.
Lečenje se sprovodi na nekoliko načina:
Na zujanje u uhu, ukoliko nije povezano sa krvnim pritiskom, ne utiče hrana i piće, a svako zujanje na prvom mestu zahteva pregled i audiološku obradu od strane otorinolaringologa.
Gomila treninga koje možeš raditi samostalno, u teretani ili kod kuće, dostupno sa sajta ili YouTube kanala potpuno besplatno.
Nema izgovora!