Optimisti imaju zdravije srce



Optimisti imaju manje izgleda da umru od srčane bolesti ili infarkta od njihovih pesimističnijih vršnjaka, zaključak je petnaestogodišnjeg istraživanja obavljenog na Delflandskom institutu za mentalno zdravljeu Holandiji.




Naučnici sa tog instituta pratili su 545 ljudi starosti od 64 do 85 godina, i ustanovili da su oni koji su na osnovu odgovora na četiri pitanja, postavljena na početku istraživanja, procenjeni kao optimisti, imali za oko 50 odsto manje šansi izgleda da u narednih 15 godina umru od srca. Pri tom je isključeno dejstvo faktora kao što su opšte zdravstveno stanje, pušenje ili porodična istorija kardiovaskularnih bolesti.

Od učesnika u istraživanju traženo je da odgovore da li se u potpunosti, samo delimično, ili uopšte ne slažu sa sledeće četiri tvrdnje: „Još uvek očekujem mnogo od života”, „Ne radujem se onome što me čeka u godinama koje slede”, „Moji dani kao da sporo prolaze”, i „Još uvek sam pun planova”.




Optimisti su fizički aktivniji i više vode računa o svom opštem zdravlju, ali to je samo delimično objašnjenje njihove bolje zaštićenosti od srčanih oboljenja, smatra dr Erik Giltaj, vodja ovog istraživanja. On smatra da optimisti na mnogo direktnih i indirektnih načina održavaju svoje srce zdravim.

Optimisti su, izmedju ostalog, manje skloni depresiji, lakše se suočavaju s nedaćama, bolje se staraju o sebi kad se razbole, lakše prebrode smrt voljene osobe. 

Holandski straživači, medjutim, dozvoljavaju i mogućnost da postoje biološki uzroci ili posledice pesimističkog stava. Na primer, izvesni genetski faktori mogli bi da budu od značaja kako za zdravlje srca, tako i za sklonost optimističkom ili pesimističkom stavu. 

S druge strane, i stanje duha neke osobe moglo bi povratno da deluje na nervni, imuni i hormonalni sistem, što je sve važno i za zdravlje srca. 



Crte ličnosti pokazuju tendenciju relativne nepromenjivosti tokom čitavog života, zato je veoma teško izmeniti pesimizam kao jedan od faktora rizika srčanog oboljenja. Zbog toga dr Giltaj savetuje odraslim starijim osobama, naročito onima koje nisu preterano vedrog duha, da se koncentrišu na eliminaciju onih rizičnih faktora koje mogu da izmene, kao što su pušenje ili fizička neaktivnost.