Kisela i bazna hrana - podela i značaj

Kiselost i alkalnost organizma zavisi od hrane koju jedemo

Nakon što je završen probavni proces, hrana, zavisno od svog nutritivnog profila, stvara uslove kiselosti ili alkalnosti(baznosti) u telu. Pojednostavljeno rečeno, alkalnost organizma zavisi od toga šta jedemo.

Kiselo i alkalno(bazno) stanje meri se PH skalom od 0 do 14, gde je 7 neutralna zona. Od 0 do 7 je kiselo, a od 7 do 14 je alkalno. Naše ćelije, da bi mogle uspešno funkcionisati, treba da imaju lagano alkalan pH, malo iznad 7. Kod zdravog pojedinca pH krvi nalazi se između 7,40 i 7,45.

Krv se neprestano sama reguliše kako ne bi upala u metaboličku kiselost. Međutim, neka hrana zakiseljuje krv i onemogućuje normalno funkcionisanje ćelija. Na taj način dolazi do pada imuniteta kao i do poremećaja metabolizma.

Idealna ishrana podrazumeva unos 60-80% baznih namirnica i samo 20-40% kiselih.

Na internetu i u raznim knjigama o ishrani može se naći veliki broj tabela sa podelom hrane na kiselu i baznu. Pa tako postoje namirnice koje se u jednim tabelama nalaze pod hranom koja alkalizuje organizam dok je ista ta namirnica u nekoj drugoj tabeli definisana kao namirnica koja zakiseljava organizam. To se dešava jer još uvek nema zvanične podele hrane na kiselu i baznu od strane neke zvanične medicinske organizacije.

Ovu su namirnice koje se često u jednim tabelama nalaze na strani hrane koja je definisana kao bazna dok se drugim tabelama nalaze na strani sa hranom koja zakiseljava organizam:

Brazilski orah, Heljda , Indijski orah, Piletina, Kukuruz, Jaja, Seme lana, Zeleni čaj, Biljni čajevi, Med, Kombuha, Lima pasulj, Javorov sirup, Mleko, Orasi, Organsko Mleko (nepasterizovano), Krompir, Seme bundeve, Kiseli kupus, Proizvodi od soje, Tikva, Seme suncokreta, Paradajz, Jogurt…