"HIGIJENSKA HIPOTEZA" - DA LI PRETERANA HIGIJENA LOŠE UTIČE NA ZDRAVLJE DECE

U prethodnih 100 godina naglo se povećao broj onih koji boluju od alergijskih bolesti, uključujući astmu, alerigije na polen, alergije na razne tipove hrane, ekceme ili atopijski dermatitis. Tome u prilog ide i činjenica da je 1989. godine samo jedan od 200 trogodišnjaka bio alergičan na kikiriki, a već nakon manje od 10 godina (sredinom devedesetih) ovaj broj se učetvorostručio.

HIGIJENSKA HIPOTEZA

Dr David Strachan je 1989. godine predstavio tzv. higijensku hipotezu koja je tvrdila da je za porast bolesti povezanih sa imunim sistemom i povećanom pojavom alergija kriva izloženost dece različitim uzročnicima bolesti u ranom detinjstvu. Kasnija istraživanja su delimično odbacila Strachanovu hipotezu jer se pokazalo da za imuni sistem nije ključno izlaganje uzročnicima bolesti, već bezopasnim mikroorganizmima u okolini. U tom pravcu je razmišljao i istraživač Graham Rook, koji je Strachanovu hipotezu preformulisao i dopunio pa je nazvao hipotezom o starim prijateljima (engl. old friends hypothesis). Rook je tvrdio da bi deca trebala biti izloženija bezopasnim mikroorganizmima koji nastanjuju našu okolinu i kožu, creva i disajni sistem drugih ljudi. Naime, kontakt sa mikroorganizmima ove vrste održava imuni sistem u ravnoteži i sprečava prekomernu reakciju imunog sistema kada to nije potrebno, što je inače najčešći uzrok alergija. Pri tom je ključno da smo tokom detinjstva izloženi vrlo raznolikim mikroorganizmima, jačajući na taj način opseg nadražaja koje naše telo može da podnese.

Važno je da su deca izložena različitim mikroorganizmima već u ranoj fazi razvoja, dakle tokom trudnoće, porođaja i u prvim mesecima posle rođenja. Istraživanja su pokazala da su deca sa manje raznolikom crevnom mikrobiotom (to su mikroorganizmi koji nastanjuju odabranu okolinu, u ovom slučaju creva) izloženija riziku od razvoja alergija tokom detinjstva. Istraživanja su pokazala važnost mikroorganizama iz okoline za razvoj imunog sistema i potvrdila da deca koja prve dve ili tri godine života žive na farmi ili su češće u kontaktu sa tom okolinom imaju manji rizik od razvoja alergija. To je potvrdilo i istraživanje koje je pokazalo da boravak u okolini sa dosta zelenih i poljoprivrednih površina, za razliku od gradske sredine, doprinosi većoj raznolikosti mikrobiote pojedinca, što je povezano sa manjim rizikom od razvoja alergija.

Činjenicu da kontakt sa prljavštinom ima važnu ulogu u sazrevanju imunog sistema potvrđuje i sledeće istraživanje. Između 1998. i 2003. godine Bill Hesselmar je sa svojim saradnicima sproveo istraživanje u švedskom Göteborgu u kojem je učestvovalo skoro 200 dece i njihovih majki od trudnoće do treće godine života. Tri četvrtine dece uključene u istraživanje su koristile cuclu najmanje do uzrasta od šest meseci. Roditelji su izjavili da su cucle čistili ispiranjem u tečnoj vodi, kuvanjem u vreloj vodi ili tako da su cuclu liznuli pre nego što su je vratili detetu. Svrha istraživanja bila je utvrditi da li je upotreba cucle povezana sa većim rizikom od razvoja alergije i da li način čišćenja utiče na rizik od razvoja alergije. Utvrdili su da upotreba cucle nije povezana sa većim rizikom od razvoja alergija, ali i da je iz ove tačke gledišta važan način čišćenja cucle. Naime, rizik od razvoja alergija bio je blago povećan kod dece čiji su roditelji čistili cucle kuvanjem u vreloj vodi, a rizik od razvoja atopijskog dermatitisa i astme kod dece čiji su roditelji samo liznuli cucle bio je znatno smanjen.

KAKO FUNKCIONIŠE IMUNI SISTEM?

Dr Nevenka Raketić, pedijatar i imunolog, navodi da se sve ovo može razumeti ako se shvati kako funkcioniše imunološki sistem. A on poseduje dva tipa odgovora. – Jedan je odbrambeni, protiv bakterija i virusa, a sprovodi ga podgrupa limfocita: Th1. Kada prevladava drugi tip odgovora, dolazi do alergijske reakcije, koja predstavlja preteranu reakciju imunološkog sistema na inače bezopasne materije kao što je polen. Ovaj tip odgovora posredovan je drugom, Th2 podgrupom limfocita – objašnjava ona, i dodaje da tokom razvoja deteta u materici preovladava Th2 podgrupa, ali nakon rođenja i prvog izlaganja bakterijama i virusima, oba kraka imunskog odgovora dovode se u ravnotežu neophodnu za normalnu funkciju imunološkog sistema. To znači da kontakt deteta s različitim uzročnicima infekcija, posebno dok su još mala, razvija i jača imunitet. Kad nema stimulacije imunološkog sistema od mikroorganizama, prevladava Th2 imunski odgovor i tako nastaju alergije i druge bolesti.

TO NE ZNAČI DA HIGIJENA NIJE VEOMA VAŽNA ZA ZDRAVLJE

Danas mnogi ljudi veruju da smo postali previše opsednuti čistoćom i da je sa tim povezan porast broja alergijskih bolesti. Suprotno uvreženom mišljenju, istraživanja su pokazala da porast alergija nije povezan sa višim higijenskim standardom.

Mikrobiološka istraživanja koja su proučavala dnevne ili nedeljne navike čišćenja pokazala su da čišćenje (uključujući i antibakterijska sredstva za čišćenje) nema dugoročni efekat na količinu mikroorganizama u domovima. Dakle, čišćenjem nije moguće stvoriti sterilne uslove jer čim sa neke površine uklonimo mikroorganizme, na tu površinu nanosimo nove mikroorganizme sa prašinom i vazduhom iz spoljašnje okoline ili se mikroorganizmi šire prostorom sa ljudi i domaćih životinja. Naime, smanjenju rizika od razvoja alergija prvenstveno doprinosi izlaganje bezopasnim mikroorganizmima sa kojima dolazimo u kontakt putem okoline ili drugih pojedinaca i zbog toga čistoćom prostora i ličnom higijenom preterano ne utičemo na sazrevanje imunog sistema.

Sa druge strane, čistoća prostora i lična higijena su ključne za ograničavanje širenja uzročnika bolesti. Virusne infekcije disajnog sistema i creva ne možemo lečiti antibioticima pa je zato u tom slučaju higijena naročito važna jer odgovarajućom čistoćom prostora i ličnom higijenom možemo da ograničimo širenje infekcija. Istraživanja sprovedena od 1980. do 2001. godine pokazala su da održavanjem odgovarajućeg nivoa čistoće prostora i lične higijene možemo da smanjimo mogućnost širenja bolesti za više od 20%. Samo pranje ruku smanjilo je širenje crevnih infekcija za 31% i infekcija disajnog sistema za 21%.

LOŠE NAVIKE U ISHRANI

Slabijem imunitetu doprinosi i to što su nam se svima prehrambene navike promenile. I to nagore, kao što znate. – Iako su preporuke Svetske zdravstvene organizacije da majčino mleko bebama bude jedina hrana do šestog meseca života, sve manje žena doji, a umesto majčinog mleka koriste se mlečne formule. Kasnije se deci daje brza hrana, koja, osim što ima nedovoljno hranljivih materija, menja i mikrofloru creva. Normalna bakterijska flora digestivnog trakta i paraziti tokom cele evolucije koegzistirali su sa čovekom i smatra se da su neophodni za uravnotežen razvoj imunološkog sistema – objašnjava dr Raketić.

Izvor: imunoglukan.rs

dr-raketic.rs