Organska proizvodnja možda još uvek predstavlja samo mali deo poljoprivredne proizvodnje, ali je u poslednje dve decenije u velikom razvoju.
Organska proizvodnja možda još uvek predstavlja samo mali deo poljoprivredne proizvodnje, ali je u poslednje dve decenije u velikom razvoju.
Organska proizvodnja možda još uvek predstavlja samo mali deo poljoprivredne proizvodnje, ali je u poslednje dve decenije u velikom razvoju. Često verujemo da organski znači zdraviji, ali to ne mora uvek značiti da je tako proizvedena hrana hranjivija. Naučnici već dugi niz godina raspravljaju o tome da li su organska jaja zdravija od konvencionalnih jaja.
Sertifikacija organske hrane je samoregulisani termin zavisno od državne vlasti koja je reguliše. U većini zemalja organska hrana ne sme imati veštačke aditive za hranu ili genetski modifikovane sastojke. Organska proizvodnja podrazumeva upotrebu đubriva i pesticida (herbicidi, fungicidi i insekticidi) koji se smatraju prirodnim, a isključuje se ili strogo ograničava upotreba sredstava kao što su: sintetička petrohemijska đubriva i pesticidi; regulatori rasta (hormoni); upotreba antibiotika kod žive stoke; genetski modifikovanih organizama, ljudskog kanalizacionog otpada i nanomaterijala. U organskoj proizvodnji je neophodno životinjama obezbediti uslove za njihov rast i razvoj u skladu sa prirodnim genetskim potencijalom, što podrazumeva poštovanje fizioloških i etoloških potreba životinja i stvaranje uslova za ispoljavanje prirodnih funkcija i ponašanja.
Kokoške koje polažu organska jaja obično nisu u kavezima. Jedu organsku hranu i ne primaju hormone, vakcine ili antibiotike. Na zemljištu, na kojem žive i na kojem se hrane kokoške , se ne smeju upotrebljavati toksični i hemijski pesticidi i đubriva najmanje tri godine.
Kada su u pitanju makronutrijenti, mala je razlika između organskih jaja i konvencionalnih jaja. Organska jaja sadrže slične količine proteina, ugljenih hidrata i masti kao i konvencionalna jaja. Nema dokaza koji pokazuju da organska jaja imaju manje holesterola od klasičnih jaja. Jedno istraživanje rađeno u Italiji pokazalo je da su šanse da se sva jaja (i organska i konvencionalna) kontaminiraju salmonelom veoma mala, ali i dalje moguća.
Najnovija istraživanja pokazuju da organska jaja imaju više mikronutrijenata od klasičnih jaja. Nalazi sa Univerziteta Penn State sugerišu da organska kokošija jaja imaju tri puta više omega-3 masnih kiselina u odnosu na konvencionalna. Organska jaja su takođe imala 40% više vitamina A i dvostruko više vitamina E.
Mnogo ljudi je danas zabrinuto zbog prisustva antibiotika u hrani koju konzumiraju. U organskim jajima nema antibiotika. U studiji iz 2000. godine, objavljenoj u časopisu “Agriculture and Food Chemistry”, istraživači su otkrili da antibiotici koji se koriste u ishrani kokošaka iz konvencionalne proizvodnje, mogu ostati u jajima do sedam dana.
Arsen je teški metal koji, kada ga u organizmu ima previše, postaje toksičan . Ispitivanje odeljenja za zdravstvo u “Utah Department of Health”, je otkrilo da jaja kokošaka koje su hranjena konvencionalnom hranom sadrže ovaj metal. Zagađenje arsenom potiče od aditiva zvanog “roxarsone”, koji je odobrila Uprava za hranu i lekove (FDA), a koji se koristi za podsticanje rasta pilića. U organskim jajima nema nijedne od ovih hemikalija niti teških metala.
Što se tiče makronutrijenata (proteini, ugljeni hidrati, masnoće) nema značajne razlike između organski proizvedenih jaja i onih iz konvencionalne proizvodnje. Međutim, kada su mikronutrijenti poput vitamina A i E u pitanju, tu već postoji značajna razlika. Takođe, organska jaja ne sadrže antibitike, hormone, teške metale kao ni druge veštačke supstance koje mogu delovati negativno po naše zdravlje.
Izor: dovemed.com
Gomila treninga koje možeš raditi samostalno, u teretani ili kod kuće, dostupno sa sajta ili YouTube kanala potpuno besplatno.
Nema izgovora!