Alergija - Bolest današnjice

Alergija

je najčešće oboljenje imunog sistema. U poslednjih desetak godina se broj obolelih ubrzano povećava. Bezbroj naučnih ispitivanja dokazuje da su štetna dejstva spoljašnje sredine glavni uzročnici oboljenja.

Merenja koja su vršena u Japanu pokazuju da deca koja žive u velikim gradovima, četiri puta češće oboljevaju od alergijske kijavice, nego deca koja žive na selu.

Alergija je nasledna ?

Štetna dejstva spoljašnje sredine koja imaju ulogu u nastajanju i širenju alergija su danas već u tako velikoj meri oštetila ljudski organizam, da se pogrešna reakcija imunog sistema ugradila i u genetski program. Iz toga proističe, da se sklonost ka oboljenjima od alergije nasleđuje. Može se javiti mogućnost kad je jedan od roditelja alergičan, da je sklonost ka alergiji veća za 15-20%, a ako su oba roditelja sklona alergijama, onda je mogućnost nastanka oboljenja veća za 40%.

Koja štetna dejstva utiču svakodnevno na ljude ?

• Zagađenje vazduha (grejanje, industrija, izduvni gasovi u saobraćaju, duvanski dim…);

• Zračenje: UV zraci (TV ekran, ozonska rupa…), radioaktivno zračenje;

• Zagađenost vode i tla (Fabrike izbacuju zagađenu vodu u reke i potoke, opasni otpad se godinama čuva pod neodgovarajućim uslovima i zbog toga mnoge otrovne materije dospevaju u tlo a kasnije u vodu);

• Ogromna poljoprivredna dobra: uzgoj biljaka (veštačka đubriva, materijali za zaprašivanje); uzgoj životinja (hormone, antibiotici);

• Prehrambena industrija: konzervansi, stabilizatori, veštačke boje;

• Stres- odbrambena reakcija organizma, visokostepeno pripravno stanje- ako se ustali, umesto odbrane izaziva oboljenja

Ovi uticaji polako ali sigurno kontinuirano oštećuju organizam. Oslobađanje od velike količine otrovnih materija zahteva ogroman napor organizma. Tu je i nekvalitetna ishrana našeg organizma: iz tla koje ima izmenjen sastav zbog stalne upotrebe veštačkih đubriva biljke ne dolaze do mnogih važnih materija. Smanjen procenat korisnih materija još više pogoršava process konzervisanja u prehrambenoj industriji, kao i naša tehnika pripreme hrane (često prepečemo ili predugo kuvamo jela).

“Zahvaljujući” ishrani koja je siromašna vlaknima, na površini tankog creva se talože štetne materije koje putem jela i tečnosti dolaze u naš organizam i tako pogoršavaju apsorpciju.

Stres još više pogoršava ovu situaciju. Posledica svega toga je da nastaju razni nedostaci u organizmu i remeti se njegov rad. Slabe ćelije sa disharmoničnim funkcionisanjem i novi spoljni faktori (materije koje uzrokuju alergijsku reakciju, uzročnici bolesti, klimatski faktori, štetna dejstva spoljašnje sredine, opterećenja)., zbog narušene ravnoteže jednostavno “nokautiraju” organizam i nastaje bolest.

Kako nastaje alergija?

Alergeni se u normalnim okolnostima mogu naći u našoj sredini (na primer polen, kućna prašina…), ali u slučaju alergije nastaje ekstremna reakcija. Ponovni susret sa uzrocima alergije dovodi do nastanka alergije, a posledica toga su upale i poremećaji funkcije organa. U ovakvim uslovima uzročnici bolesti deluju efikasnije, a to dovodi do pojave akutnog stanja kod hronične upale. Bez terapije dolazi do nastajanja magičnog kruga, koji sam sebe jača i zbog toga se bolest ozbiljno pogoršava.

Šta je alergija?

Alergija je reakcija na stranu materiju u posredstvu imunog sistema koja dovodi do upale tkiva i oštećenja funkcije organa. Uzrok bolesti je poremećaj imunog sistema.

Zbog njegove karakteristike treba pomenuti takozvane autoimune bolesti. Njihova suština je sledeća: organizam neki svoj sastavni deo smatra stranom materijom (antigen) i zbog toga proizvodi odbrambenu materiju. Sa tim pokreće sličnu reakciju kao kod alergije sa svim nabrojanim posledicama. Najveći problem je taj da se uzrok ne može izbeći.

Gde nastaje alergija?

Lokalno:

• Na koži;

• Na disajnim putevima; gornja (alergijska kijavica), donja (astma);

• Na očima;

• Na sistemu organa za varenje: primarno (nasledna sklonost, belančevine odnosno njihovo neodgovarajuće razlaganje…); sekundarno (prethodno oboljenje, operacija na crevima, posle zaraze, usled toga će creva propustiti i one materije koje ranije nisu);

• Na jetri (pretežno zbog lekova).

Opšte:

• Takozvana anafilaktična reakcija: stanje koje je opasno po život i zahteva trenutnu i brzu lekarsku intervenciju (može biti smrtno);

• Serumska bolest; ima bitno slabiji tok, obično spontano dolazi do ozdravljenja.

Koje su mogućnosti lečenja u medicini?

Eliminicaja uzroka – to je dobra, preventivna ideja ali postoji mogućnost da je uzrok nepoznat ili se ne može izbeći (npr. trava, drveće, cveće, kućna prašina…).

Sprečavanje nastanka simptoma lekovima ili kombinacijom lekova (može biti periodično- kada cveta cveće ili stalno- kućna prašina). Problem je što ovi lekovi imaju nuspojave.

Kao dalja mogućnost se napominje da se mora jačati imuni system.

Alternativa lekovima – lekovite biljke

Dok lekovi sadrže 1 molekul (ili eventualno 2-3 molekula kod 2-3 komponente), lekovite biljke sadrže mnogo veći broj komponenata. Te sastavne elemente je “birala” priroda i najčešće sastavni delovi međusobno pojačavaju efekat i zbog toga su efikasniji i u manjim količinama. Kod progresa u proizvodnji lekova do izražaja dolazi nastojanje da lek deluje na određeni deo jednog organa tj da budu što specifičniji. Lekovite biljke karakteriše njihovo delovanje na ceo organizam i u tom okviru svaka poseduje više glavnih dejstava. Od lekovitog bilja najčešće se preporučuju Echinacea, Ekstrakt koštice grožđa, Aloe Vera , Goldnseal (kanadski đumbir)…