JAGODE - UKUSNE A ZDRAVE

Jagode spadaju u najranije voće i svakako da su zbog svog jedinstvenog mirisa i ukusa mnogima i omiljeno voće. Pored toga što su veoma ukusne, jagode zbog svog sastava deluju i te kako pozitivno na zdravlje i odlične su u prevenciji i otklanjanju raznih zdravstvenih tegoba.

Nutritivni sastav jagoda

Jagode sadrže oko 80% vode, pa je energetska vrednost svega oko 25 kcal i potiče prvenstveno od ugljenih hidrata – glukoze, saharoze i fruktoze. Lako su svarljive jer nemaju celulozu. Najviše imaju vitamina C i nešto vitamina B grupe, kao i beta-karotena (provitamina vitamina A).

Jagoda (100g):

Lekovita svojstva jagode

Blagotvorne su u prevenciji i lečenju anemije, zbog svoje obojenosti koju im daju pigmenti antocijanina. Beta-karoten je moćan antioksidans. Od minerala sadrže najviše kalijuma, koji je dobar za snižavanje krvnog pritiska, pa se preporučuje za očuvanje srca i krvnih sudova. Protiv gihta, bolesti bubrega,vitaminoze, hemoroida, rana, arteroskleroze, kožnih oboljenja, čira na želucu, malaksalosti, malokrvnosti, za smanjenje visokog krvnog pritiska, nervne napetosti, protiv krvavljenja materice, za bolju probavu. U šumskim jagodama ima više gvožđa nego u domaćim, pa se posebno preporučuju malokrvnim osobama. Od lišća jagoda se prave čajevi izuzetne lekovitosti. Svež plod šumske jagode s mlekom, vinom ili limunovim sokom, pomaže bubrežnim bolesnicima, leči od žutice, jača srce.

Pojava velikih plodova jagode na tržištu

Na našim tezgama su se pojavile džinovske jagode, poput manjeg paradajza. Njima se malo kasnije polako pridružuju i domaće iz plastenika. Međutim, mnogi su se zapitali kakve su te džinovske jagode, u čemu je tajna njihovog krupnog ploda.

– Jagoda je specifična voćna vrsta kod koje se vrlo brzo menja sortiment. Često se neke sorte uvedu u proizvodnju, a već nakon tri, četiri godine na njihovo mesto dolaze nove – kaže Ninoslav Miljković, predsednik Udruženja „Jagoda”, koje okuplja oko tridesetak proizvođača iz aleksinačkog kraja, u kome je u poslednje vreme dominantna sorta „asija”. Ovo je jedna od ranih sorti, krupnog ploda (oko tridesetak grama), ukusna, prilično otporna na bolesti a uz to dobro „podnosi” transport. Slatka – iako je ubrana nedozrela. Upravo te osobine ove i ostalih domaćih krupnih sorti razlog su da se sve više proizvođača opredeljuje da ih gaji.

– Sve više je i kupaca koji traže jagode krupnih plodova, što motiviše proizvođače da se opredele za te sorte. Dobra strana je primena savremenog načina gajenja na foliji, uz redovno navodnjavanje – ističe Ninoslav Miljković, dodajući da je prednost folije u tome što sprečava razvoj korova (koji su konkurencija jagodi u pogledu hraniva, vode i životnog prostora), zadržava vlagu u zemljištu uz istovremeno akumuliranje sunčeve svetlosti i toplote (čime se omogućava formiranje određenog mikroklimata pogodnog za uzgoj jagode), onemogućava dodir plodova sa zemljištem, tako da se ne prljaju (što ima za posledicu smanjenje truleži plodova), obezbeđuje ravnomernije sazrevanje i, na kraju, olakšava berbu.