11.02.13 Vitamin C

Vitamin C

je postao omiljen jer deluje kao antioksidant i štiti od bolesti i degenerativnih posledica starosti. Ipak, i dobrih stvari može da bude previše. Uzimanje prevelikih količina vitamina C izaziva neželjene efekte kao što su slabost i proliv.

Vitamin C naći ćemo u namirnicama kao što su citrusi, paradajz, jagode, paprika i brokoli. Potrebnu količinu vitamina C najlakše ćemo dobiti uravnoteženom ishranom s mnogo namirnica bogatih vitaminom C. Ishrana s mnogo voća i povrća je korisna jer sprečava neke oblika raka.

Vitamin C pomaže ćelijama kostiju, zuba, desni, vezivnog tkiva i krvnih sudova da rastu i ostanu zdrave. Učestvuje i u odgovoru organizma na bolest i stres, i pomaže u iskorišćenosti gvožđa u organizmu. Ako organizam nije dobio dovoljno vitamina C, češće se pojavljuju modrice, krvarenje desni i infekcije, rane teško zarastaju, ispadaju zubi i javljaju se bolovi u zglobovima.

Vitamin C je molekul koji može da pređe u redukovan oblik (dehidroaskorbinsku kiselinu) i iz nje opet da oskidira u askorbinsku kiselinu. Na taj način sprečava oksidaciju drugih molekula i zato funkcioniše kao antioksidant. Askorbinska kiselina je potrebna za stvaranje kolagena. Glavni simptom nedostatka askorbinske kiseline – skorbut – nastaje zbog nedostatka kolagena u desnima. Najvažniji simptomi su oštećenja kapilara i krvarenje, upala desni i klimanje zuba. Čovekova potrebe za skorbinskom kiselinom kreću se oko 70mg dnevno, što je znatno više nego što su potrebe za ostalim vitaminima.

Danas je nedostatak askorbinske kiseline redak jer se ona veštački dodaje mnogim osvežavajućim napicima radi poboljšanja ukusa. Njen nedostatak se javlja ukoliko je ishrana vrlo loša – s malo voća i povrća- npr. kod alkoholičara. Višak askorbinske kiseline izlučuje se urinom.

Većina sisara samostalno stvara askorbinsku kiselinu i za njih to nije vitamin. Ljudski organizam ne može da stvara askorbinsku kiselinu, pa mora da je unosi putem hrane.

Različiti rezultati u istraživanjima vezanim za vitamin C

U prošlosti su se više puta javljale zanimljive vesti o istraživanjima prema kojima su velike količine (megadoze) vitamina C (više grama dnevno) povećavale otpornost na prehlade. Kasnije su bolje kontrolisana istraživanja opovrgla te rezultate i ustanovljeno je da prehlade usled toga nisu ništa blaže ni kraće. Neka istraživanja su takođe pokazala da vitamin C sprečava nastanak zloćudnih bolesti. Nažalost, dobro vođena istraživanja opet su opovrgla korisnost vitamina C u sprečavanju ili lečenju raka.

Preporučene dnevne količine vitamina C

Pojavile su se i studije koje su upozoravale na moguće posledice uzimanja većih količina vitamina C. U velikim količinama može da ubrza stvaranje bubrežnog kamenca. Kod nekih osoba koje su genetski opterećene on može da umanji sposobnost fagocitnih ćelija koje uništavaju uzročnike bolesti.

Neki ljudi uprkos tome uzimaju mnogo vitaminskih suplemenata jer misle da će im ti preparati poboljšati zdravlje ili sprečiti određene bolesti, npr., prehladu. Uzimanje prevelike količine vitamina C (više od 1000mg dnevno) može da izazove slabost, grčeve u želucu, proliv, a i stvaranje bubrežnog kamenca. Prilikom uzimanja vitaminskih suplemenata treba se posavetovati s lekarom.

Današnja preporučena dnevna količina vitamina C z avećinu osoba starijih od 15 godina iznosi 60mg dnevno. Više vitamina C potrebno je trudnicama (70mg), dojiljama (90-95mg) i pušačima (barem 100mg). Kako vitamin C ne može da se uskladišti u telu, važno je redovno obnavljati zalihe uzimanjem preporučene dnevne količine.

Kada nam je potrebno više vitamina nego obično?

Već jedna cigareta dnevno izaziva nedostatak vitamina C. Nedostatak može da se javi i kod osoba koje svakodnevno udišu dim cigareta.

Osobe koje žive u gradovima usled zagađenog vazduha zasićenog smogom ne dobijaju dovoljno vitamina D. Smog, naime, upija ultraljubičaste zrake.

I alkohohol organizmu krade vitamine. Ako osoba popije više od jednog koktela dnevno, može da iscrpi svoju zalihu vitamina B1, B6 i folne kiseline.

Ženama koje više godina uzimaju kontraceptivne tablete obično nedostaju vitamini B1, B6, folna kiselina i vitamin C. Njihov organizam s vremenom više ne može u potpunosti da iskoristi te vitamine. Osobama koje u ishrani koriste mnogo belančevina često nedostaje vitamin B6.

Dodaci koje proizvođači dodaju hrani često nemaju najbolji efekat. Vitamin D koji se dodaje mleku može da izazove nedostatak magnezijuma.

Lekovi mogu da izazovu brže izlučivanje vitamina iz organizma. Amerikanci smatraju da se zbog aspirina vitamin C brže izlučuje iz tela tri puta brže nego obično.

Osobe koje obavljaju specifične poslove sklone su nedostatku nekih vitamina. Pomoćna sredstva za rad i materije s kojima rade mogu da budu manje ili više štetne za zdravlje pa bi te osobe morale svakodnevno da uzimaju antioksidante: A, C, E i Selen.

U ugrožene osobe ubrajaju se i oni koji rade u štampariji (zbog isparenja, boja, razređivača, mastila), mehaničari (zbog rastvarača i sredstva za čišćenje), čistačice (zbog koncentrovanih sredstava za čišćenje i dezinfekciju) i osobe koje rade sa azbestom. S nedostatkom vitamina u velikoj meri suočavaju se i oni koji rade pod neonskim svetlima, koji koriste mašine za kopiranje, faks uređaje i štampače.

Namirnice koje sadrže vitamin C

Jagode (iseckane, 1šolja) 95mg
Papaja (iseckana, 1šolja) 85mg
Kivi (srednje veličine) 75mg
Pomorandža (srednje veličine) 70mg
Sok od pomorandže (1/2 čaše) 50mg
Dinja (srednja, 1/4) 60mg
Mango (iseckan, 1 šolja) 45mg
Grejpfrut (srednji, 1/2) 40mg
Paprika, crvena ili zelena (1/2 šolje) sirova 65mg kuvana 50mg
Brokoli (kuvan, 1/2 šolje) 60mg
Kelj (kuvan, 1šolja) 55mg

Izdvojeni tekstovi

Imaš komentar ili pitanje na ovaj tekst?

Pošalji nam email!