11.06.18 KOJA KOLIČINA VINA DNEVNO JE DOBRA ZA ZDRAVLJE? CRNO ILI BELO VINO?

Odavno su poznati pozitivni efekti koje vino ( naročito crno) ima na ljudski organizam. Međutim, ono što je veoma bitno je količina vina koja se unese u organizam na dnevnoj bazi, jer kao i svi drugi lekovi i vino može imati neželjene posledice ako se uzme u većoj količini od one koja je dobra za zdravlje.

KOJA KOLIČINA VINA DNEVNO JE DOBRA ZA ZDRAVLJE?

Najčešći odgovor na ovo pitanje je umerena količina. Međutim, to zavisi od mnogo faktora: od pola, od telesne konstitucije, vrste vina, od toga u koje vreme pijete vino, da li pijete vino na prazan stomak ili posle ručka…

Opšta preporuka mnogih zdravstvenih organizacija je 1,5-2dl dnevno za žene i 2-3dl za muškarce.

DA LI JE BOLJE CRNO ILI BELO VINO?

Crno vino se smatra zdravijim iz prostog razloga što se, za razliku od belog vina, pravi od celog zrna grožđa. A u opni (koži) grožđa se nalaze mnoge dobre materije poput kvercetina, supstanca koja reguliše nivo holesterola u krvi i smanjuje rizik od srčanog udara, a obiluje i polifenolima i taninom, materijama koje sprečavaju pojavu raznih tumora. Najveći broj korisnih sastojaka nalazi se u opni i semenkama crnog grožđa.

Takođe crno vino sadrži i veću količinu resverаtrola – snаžan аntioksidаns koji se nаlаzi u grožđu i za koji se smatra da može dа spreči rаst ćelijа rаkа, uključujući rаst ćelijа rаkа dojke. Tаkođe može dа ponudi kаrdiovаskulаrne beneficije koje vas štite od аteroskleroze.

Pošto grožđe zа crvenа vinа duže fermentirа (i sа kožom je), ono sаdrži i više resverаtrola od belog vina. Naravno, ovo ne znači da belo vino u umerenim količinama nema pozitivan efekat na zdravlje. Prehrаmbeni sаdržаj belog vinа, pored njegovih аntioksidаtivnih svojstаvа, uključuje fosfor, kаlijum i fluoride.

KADA JE NAJBOLJE PITI VINO

Austrijski naučnisi su ustanovili kako crno vino sadrži velike koncentracije hemikalija koje omogućavaju telu regulaciju nivoa šećera u krvi. Samo jedna čaša sadrži količinu jednaku dnevnoj dozi lekova protiv dijabetesa.

Visoka koncentracija šećera u krvi može uzrokovati umor, srčane bolesti, srčani ili moždani udar, slepilo, oštećenje živaca i zatajenje bubrega. Prethodna istraživanja su pokazala kako koža grožđa sadrži prirodne hemikalije polifenole koji pomažu regulisanje nivoa glukoze, te tako sprečavaju opasne skokove i padove šećera u krvi.

Upravo iz tog razloga je dobro popiti čašu vina posle većeg obroka, ručka ili večere. Najbolje bi bi bilo da čaši vina prethodi mediteranski obrok koji je bogat povrćem, ribom, maslinovim uljem sa malom količinom mesa ili posle lagane večere.

ZDRAVSTVENE KORISTI OD VINA

Zdravstvene koristi od umerenog pijenja vina su zaista brojne, ovo su samo neke od njih:

  • smanjuje rizik od kardiovaskularnih oboljenja (snižava krvni pritisak, snižava loš holesterol, sprečava stvaranje krvnih ugrušaka…)
  • sprečava ili umanjuje šansu od pojave raka dojke, bešike, prostate, želuca
  • prevencija bolesti plućа
  • prevencija osteoporoze
  • umanjuje šansu od pojave dijabetesa
  • umanjuje šansu od pojave reumatoidnog artritisa

  • otklanja stres
  • odličan afrodizijak

Naravno, sve ove pozitivne strane odnose se samo na umerenu konzumaciju vina.

Izvor:

dijetaplus.com

ordinacija.vecernji.hr

time.com

Izdvojeni tekstovi

Imaš komentar ili pitanje na ovaj tekst?

Pošalji nam email!