28.06.12 Dobre i loše strane kafe

Kofein

je verovatno najpoznatiji „doping“ koji upotrebljava gotovo celo čovečanstvo.

Ritual pijenja kafe

Kofein deluje kao stimalans centralnog nervnog sistema i većina ljudi koja ga svakodnevno obilato koristi, ne može zamisliti bilo kakav učinkovit rad bez njega. Šolja kafe je postala neizbežan ritual ujutru pre odlaska na posao. To se zatim nastavlja i na radnom mestu, gde se kuva ili naručuje „tura za turom“ kafe. I u druženju između ljudi, kafa (najčešće uz cigaretu) podiže dobro raspoloženje. Ljudi su zaboravili da dobro raspoloženje i optimizam treba postizati svojim vlastitim načinom razmišljanja, a ne prepuštati da to za njih obavi hemija.

Kofein može biti koristan

No bez obzira na sve, kofein može biti vrlo koristan ukoliko smo sposobni nadzirati njegovu upotrebu. Međutim, ljudi najčešće konzumiraju previše kofeina. Neretko se pije četiri, pet, a ponekad i više šoljica dnevno. Tu polako prestaje dobrobit, a javlja se šteta od kofeina.

Kofein ne daje energiju

Kofein ne daje i ne povećava energiju. On samo u kratkom vremenu sabija te iscrpljuje zalihe energije koje imamo na raspolaganju. Kada prestane njegovo delovanje, dug dolazi po naplatu. Najčešće je to u vidu jutarnjeg mamurluka i neraspoloženja. Tada posežemo za novom šoljom kafe i priča se vrti u krug. Takvim načinom života stalno živimo u energetskom dugu, a živci se polako i sigurno iscrpljuju.

Delovanje kofeina

Kofein je po svom sastavu alkaloid iz grupe metilksantina. Toj grupi pripadaju i teofilin te teobromin koji se u manjoj ili većoj količini nalaze u raznim čajevima i kakau. Tačan mehanizam delovanja kofeina nije u potpunosti poznat, ali se pretpostavlja da nakon unosa u telo povećava količinu neurotransmitera koji su na raspolaganju centralnom nervnom sistemu za njegovo funkcionisanje.

Isto tako, kofein izuzetno snažno deluje na metabolizam slobodnih masnih kiselina, povećavajući njihovo otpuštanje u krv. To predstavlja vrlo pozitivan proces za vreme vežbanja jer na taj način više sagorevaju masti dok glikogen, glukoza i aminokiseline ostaju pošteđene. Isto tako nivo šećera u krvi ostaje duže vremensko razdoblje povišen pa mišići i mozak postižu bolju radnu sposobnost.
Povišen nivo šećera u krvi uzrokuje bolju funkciju mozga, a samim i lakše učenje.

Kofein pomaže sagorevanje masti

Pojačano oslobađanje masnih kiselina, naravno, pomaže i kod mršavljenja. Uz supresivno delovanje na apetit, kofein predstavlja dosta dobro sredstvo za mršavljenje.

Kofein izaziva zavisnost

Iako to mnogi korisnici ne žele priznati, kofein zaista izaziva zavisnost. Naučnici su utvrdili da je za to potrebno duže vremensko razdoblje konzumirati barem četiri šolje kafe dnevno. Ukoliko nakon 24 sata posle zadnjeg unosa kofeina osetite glavobolju, zamor, te bolove u mišićima, možete s velikom sigurnošću utvrditi da ste zavisnik jer su to znaci apstinencijske krize.

Još jedna interesantna stvar u vezi sa kafom su nova istraživanja o kojima smo pisali u tekstu Kafa i ugljeni hidrati – veoma loša navika ! , a koja pokazuju to da kofein nekim nepoznatim mehanizmom znatno smanjuje osetljivost na insulin (do 30%).

Dakle ukoliko pijete kafu, trudite se da ograničite njen unos na četiri šolje nedeljno i to samo kada Vam je preko potreban “udar energije”. Najbolje bi bilo da pijete kafu ujutru uz doručak koji sadrži uglavnom proteine i kvalitetne nezasićene masti te vrlo malo ugljenih hidrata, najbolje onih kompleksnih.

(Izvor: „Doručak šampiona”, Goran Tepšić i Charlie Francis)

Izdvojeni tekstovi

Imaš komentar ili pitanje na ovaj tekst?

Pošalji nam email!