7.10.14 Da li je mleko sa 0% masti zdravije? - Istine i zablude o mleku

Kako se krave danas hrane?

Uzgoj krava danas je zaista tužan. Krave danas ne šetaju livadama nego stoje u štali. Krave danas ne jedu samo travu, nego i sojinu sačmu, kukuruz ili koncentrat. Krave za organsku proizvodnju se šetaju, ali opet njihova hrana nije samo trava. Normalno da je i mleko drugačije.

Ovde je najviše pogođen odnos Omega 3 i Omega 6 masnih kiselina. Mleko treba da ima odnos Omega 3 i Omega 6 masnih kiselina 1:1 ili 1:2. Kada se ishrana krave bazira samo na travi, taj odnos je 1:1 i on je najpovoljniji. Kada se ishrana bazira samo na kukuruzu ovaj odnos ide i do 1:30. Organsko mleko ima povoljniji odnos ovih masnih kiselina, jer se krave šetaju. Na osnovu informacija od proizvođača, ishrana krava za Imlekovo Organic mleko je 60% zasnovana na visokoproteinskoj ishrani, odnosno odnos Omega 3:Omega 6 je 1:2, i to je povoljan odnos .

U nekim evropskim zemljama zakonski je regulisano da se sva stoka mora puštati na livadu, a nama ostaje da se nadamo da će tako jednoga dana biti i kod nas.

Da li je mleko sa 0% masti zdravije?

Ne. Prilikom otklanjanja masti otklanja se veliki deo vitamina koji su prirodno sadržani u mastima: vitamin A, D, K, E, kao i linoleinska kiselina koja je važna za izgradnju centralnog nervnog sistema.

Mnogi ljudi koji žele da smršaju misle da će redukovanjem masti u ishrani to postići. Ipak, kliničke studije pokazuju da smanjenje masti u ishrani ne doprinosi gubitku težine kao druge metode, verovatno zato što nemasna hrana ne doprinosi osećaju sitosti.

Studije u kojima su poređeni efekti niskomasnog i punomasnog mleka pokazuju da ljudi kompenzuju kalorije iz nemasnog mleka tako što jedu više hrane. Sve ove studije su pokazale da unos nemasnog mleka umesto punomasnog doprinosi ili povećanju telesne težine ili da težina ostaje ista. I to nije sve. Mleko sa manje masti se teže vari. U mleku se nalazi kazein, protein kome je potrebno i do 7 sati da se u potpunosti svari. Kada se masnoća otkloni, veliki deo ovog proteina ostaje nesvaren i može izazvati probleme sa varenjem, nadimanje i opstipaciju.

Da li se u mleko dodaju aditivi?

Ne. Ni u obično mleko ni u mleko sa manje masti. Osim u čokoladno mleko i slične napitke. Po našem Pravilniku o kvalitetu mleka nisu dozvoljeni nikakvi aditivi osim inertnih gasova za pakovanje, kao što je azot. A nijedna ozbiljna kompanija ne bi rizikovala da dodaje neki aditiv koji nije dozvoljen. Takođe, u mleko nema potrebe dodavati aditive, jer je termički tretman dovoljan da obezbedi dugotrajnost i bezbednost proizvoda.

Da li u mleku ima hormona i antibiotika?

Da. Mleko prirodno sadrži malu količinu hormona. U EU imamo najstriktniju zakonsku regulativu i potrošač je zaštićen. U EU a i kod nas, tretiranje životinja hormonima nije dozvoljeno, tako da osim prirodno prisutnih, drugih hormona nema.

Što se tiče antibiotika, njihova upotreba je dozvoljena jer krave kao i ljudi mogu biti bolesne. Količina antibiotika koja zaostaje u mleku se kontroliše i ne sme preći određenu granicu. Ono što je mnogo važnije od ove kontrole, koja je u našoj zemlji takva-kakva-je, je činjenica da proizvođači ne vole kada su krave bolesne. Kada je krava bolesna ona daje manje mleka i njeno lečenje košta. A proizvođači ne vole da bacaju pare i zato gledaju da krave budu uvek zdrave, pa je samim tim primena antibiotika retka.

Da li bebama treba davati kravlje mleko?

Kao i majčino mleko, kravlje mleko sadrži sve što je bebi potrebno za rast i razvoj – barem ono što je potrebno bebi krave. Za razliku od majčinog mleka, kravlje mleko ima 3 puta više proteina, 3 puta više kalcijuma, 2 puta manje šećera, drugačiji sastav masti i mikronutrijenata.

Teletu je potrebno da brzo poraste, stane na noge i pase po livadi – zato u kravljem mleku ima više proteina i kalcijuma. Ljudima je za razliku od teladi potrebno da razviju mozak – zato majčino mleko ima više šećera, drugačiji sastav masti, vitamina i minerala. American Academy of Pediatrics ne preporučuje kravlje mleko deci mlađoj od godinu dana. Bebe koje piju kravlje mleko brže rastu, a bebe kojima je majčino mleko duže dostupno imaju veći IQ.

Intolerancija na laktozu

Popularne dijete, Đokovićeva knjiga i priče po internetu navešće vas da pomislite da ste intolerantni na laktozu i da zbog toga ne smete da konzumirate mlečne proizvode. Intolerancija na laktozu je nedostatak enzima laktaze. Laktaza razlaže složeni šećer laktozu na proste šećere glukozu i galaktozu koji nam daju energiju. Intolerancija na laktozu se manifestuje 30 minuta do 2 sata posle unosa mlečnih proizvoda, a simptomi su bolovi u stomaku, grčevi, nadimanje, dijareja, umor, glavobolja, mučnina itd.

Istina je da je 70% odraslih ljudi na svetu intolerantno na laktozu. Mnogi narodi jednostavno ne piju mleko. Ipak, Evropljani (znači i mi) u 90% slučajeva nisu intolerantni na laktozu. To je zbog toga što Evropljani i generalno oni koji žive u hladnijim krajevima od davnina imaju mleko u svojoj ishrani. U hladnim danima mleko je bilo jedna od retkih namirnica iz koje su mogli da dobiju energiju.

Intolerancija na laktozu ne znači da organizam ne proizvodi uopšte laktazu, nego je jednostavno ne proizvodi dovoljno za onu količinu mlečnih proizvoda koja je unešena. Jogurt sadrži jako malo laktoze, a količina laktoze u starim sirevima, kao što je parmezan, je 0,01g/ kg i mnogi ljudi sa intolerancijom na laktozu mogu da ih konzumiraju.

Da li je sirovo mleko je zdravije od pasterizovanog?

Ovo zapravo ne mora da bude zabluda ako imate svoju kravu koja se šeta vašom zelenom okućnicom. Ako svoju kravu nemate onda nemojte da pijete sirovo mleko. Sirovo mleko je uzrok najvećih trovanja hranom na svetu. Sirovo mleko ima viši pH i u njemu se lako razmnožavaju patogene bakterije kao što su Escherichia coli O157, Salmonella, Campylobacter i Listeria koje mogu izazvati smrt čoveka, a pritom ne menjaju ukus, miris ili izgled mleka. Termičkim tretmanom ove bakterije se ubijaju. Pasterizacija je blagi termički tretman u kome se mleko zagreva na 72 stepena i drži na toj temperaturi 15 sekundi (to je kratkotrajno mleko). Sterilizacija obično podrazumeva zagrevanje mleka na 138 stepeni u trajanju od 2 sekunde (to je dugotrajno mleko).

Zabluda je da pasterizacija uništava vitamine i enzime iz mleka. Iako većina enzima ostaje netaknuta prilikom pasterizacije to je potpuno nebitno jer su enzimi specifični za svaku vrstu i aktivni su samo u toj vrsti. Po strukturi enzimi su proteini i denaturišu se u želucu. Dakle, enzimi iz mleka su biološki aktivni samo u kravama a ne ljudima. Deo vitamina A se gubi prilikom pasterizacije, ali se mnogo više gubi kada se odstrani masnoća iz mleka. Vitamin K ostaje netaknut prilikom pasterizacije, a vitamini C i E se gube od 0-10%. Sirovo mleko je jedna od najopasnijih namirnica na svetu, a da li je važnije da unesete malo više vitamina ili rizikujete svoj život – procenite sami.

Još jedna česta zabluda je da u sirovom mleku ima manje laktoze nego u pasterizovanom i da je pored toga prisutan i enzim koji je razlaže – laktaza, te ljudi sa intolerancijom na laktozu mogu piti sirovo mleko. Količina laktoze je identična u pasterizovanom i sirovom mleku, a laktaza uopšte ne postoji u mleku. Laktaza postoji samo u tankom crevu.

Da li mleko izaziva ili sprečava osteoporozu?

Osteoporoza je gubitak koštane mase sa godinama ili jednostavno rečeno kosti postaju lomljivije. Osteoporoza tipično pogađa žene. Što se tiče osteoporoze važne su dve stvari: izgraditi jake kosti pre 30. godine i sprečiti gubitak koštane mase posle 30. godine. Oba se postižu unosom dovoljne količine kalcijuma, kalijuma, vitamina A, fizičkom vežbom i sunčanjem (vitamin D). Istraživanja oko povezanosti mleka sa osteoporozom kažu da konzumiranje mleka u detinjstvu smanjuje rizik od osteoporoze u kasnijem dobu.

Dakle, kalcijum je važan za jake kosti. Ono što je paradoks je da je u delovima sveta gde se mleko ne konzumira zabeleženo manje slučajeva osteoporoze. Najveći kozumenti mleka si Inuiti (Eskimi) i oni najviše pate od osteoporoze. Amerikanke imaju jednu od najviših stopa osteoporoze, a konzumiraju najviše kalcijuma (mleka), dok Kineskinje imaju jednu od najmanjih stopa osteoporoze, a unose duplo manje kalcijuma (ne piju mleko). Istražavanja kažu da odrasle žene koje konzumiraju više mleka nemaju manji rizik od osteoporoze.

Ono što se nameće kao zaključak je da u osteoporozi ne igra ulogu samo kalcijum, već i niz drugih faktora: pravilna ishrana, vežbanje, izlaganje suncu, kao i to da možda nije loša ideja smanjiti unos mleka nakon 30. godine i dati prednost drugim namirnicama bogatim kalcijumom, kao što je zeleno povrće, uz adekvatnu fizičku aktivnost i više vremena provedenog napolju.

Odakle aflatoksin u mleku?

Aflatoksin je u mleko došao od zaraženog kukuruza koje su krave jele. Na kukuruzu se prirodno nalaze spore plesni, koje luče ovaj otrovni toksin samo u određenim uslovima. Uz dugu sušu, zrno kukuruza puca, a velike temperaturne razlike između dana i noći, uz veliku količinu vlage u skladištima uzrokuju da spore isklijaju i produkuju sporni toksin. Kada krave pojedu zaraženi kukuruz, mleko postaje zaraženo. Pasterizacija i sterilizacija ne uništavaju toksin. U fermentisanim proizvodima: jogurt, kiselo mleko, kefir i sir, bakterije mlečno-kiselinskog vrenja u velikoj meri inhibiraju opstanak ovog toksina (smanjuju prisustvo do 70%).

Slučaj sa aflatoksinom u mleku u svetu je vrlo redak. Potrebni su pravi uslovi da bi se kukuruz zarazio aflatoksinom i ovakvi slučajevi se javljaju najčešće u Africi – gde je visoka vlažnost vazduha i visoka temperatura. Kod nas, slučaj sa aflatoksinom je rezultat loše poljoprivredne prakse: neadekvatne upotrebe zaštitnih sredstava, nedostatka vizuelne kontrole na prisustvo plesni, žetva sprovedena u pogrešnom stadijumu zrelosti, neadekvatna temperatura skladištenja ili još nekog od mogućih propusta.

Zaključak

Ljudima mleko nije neophodno u ishrani. Ipak, mleko je važan izvor proteina i drugih esencijalnih nutrijenta za one koji nemaju raznovrsnu ishranu. Onima koji unose dovoljno povrća, mesa, voća i suvog voća mleko nije nužno potrebno.

Takođe, mleko ne treba satanizovati. Mleko nije štetno. Mleko nekome jednostavno prija, a nekome ne. Ako vam ne prija, nemojte da ga pijete. Ako vam prija, nema razloga da ga ne pijete. Ipak, uvek je bolje umesto mleka prednost dati fermentisanim proizvodima, kao što su jogurt, kiselo mleko, kefir i sir.

Izvor: www.stajedemo.com

Izdvojeni tekstovi

Imaš komentar ili pitanje na ovaj tekst?

Pošalji nam email!