Ukoliko nemate pulsmetar kako bi procenili frekvencu srca i odredili u kojim zonama se krećete, jednostavnom rečenicom možete prilično točno odrediti na koji sistem dominantno utičete.
Ukoliko nemate pulsmetar kako bi procenili frekvencu srca i odredili u kojim zonama se krećete, jednostavnom rečenicom možete prilično točno odrediti na koji sistem dominantno utičete.
Odlučili ste probati trčati, plivati, voziti bicikl… bez ikakvih pomoćnih uređaja. Međutim, zanima vas na šta ste uticali kad ste vežbali i kako će vam to pomoći u životu. Ukoliko nemate pulsmetar kako bi procenili frekvencu srca i odredili u kojim zonama se krećete, jednostavnom rečenicom možete prilično točno odrediti na koji sistem dominantno utičete. Cilj ovog teksta je omogućiti rekreativcu lakše shvatanje i kontrolisanje kardio treninga.
Aerobni (kardio) trening odnosi se na trening u uslovima aerobnog metabolizma (energija dominantno dolazi iz aerobnih izvora). Cilj je povećati frekvencu srca i respiratornog sistema radi stvaranja odgovarajućeg stresa na srčano-respiratorni sistem. Stres je potreban radi stvaranja „nadopterećenja“, odnosno da bi došlo do adaptacije i boljeg funkcionisanja sistema. Neke od prednosti kardio treninga su: povećana maksimalna potrošnja kiseonika (koji je rezultat i perifernih i centralnih adaptacija), povećana kapilarna gustoća u skeletnim mišićima, povećana tolerancija na laktate, smanjenje krvnog pritiska, smanjena mogućnost nastanka srčanog udara i koronarnih bolesti te smanjenje anksioznosti i depresije.
Postoje 2 respiratorna praga:
VT1 = prvi respiratorni prag – aerobni prag – nivo laktata oko 2 mmola- značajniji rast laktata u krvi, ali stabilna baza (45-60% Vo2max). VT2 = drugi respiratorni prag – anaerobni prag – nivo laktata oko 4 mmola – anaerobni režim rada i rapidni porast laktata u krvi (65-70% VO2max).
VO2max – maksimalna količina kiseonika koju organizam može potrošiti u jednoj minuti pri intenzivnoj telesnoj aktivnosti. Izražava se u apsolutnim (litre kiseonika u minuti) ili relativnim vrednostima (mililitri kiseonika po kilogramu telesne težine). Zavisi o sposobnosti srčano-nervnog i respiratornog sistema da dopremi atmosferski kiseonik do mišićnih stanica i sposobnosti radne muskulature da iskoristi kiseonik.
Zona 1 = nivo opterećenja ispod VT1 (prvog respiratornog praga). Preporučuje se da je u ovoj zoni 70-80% treninga. Ciljevi: Trening u zoni 1 služi za zagrevanje i razvoj aerobne baze.
Dobici od rada u ovoj zoni opterećenja
Događa se povećana kapilarizacija i povećanje broja mitohondrija u stanici. To će omogućiti bolju oksidaciju masnih stanica i smanjenje iskorišćavanja glikogena. Cilj je napraviti progresiju do stanja kada osoba može raditi trening 3-5 puta nedeljno u trajanju 20-30 minuta, pri subjektivnoj proceni napora 10-12 (na lestvici od 6-20, tkz. Borgova skala). *Bazični aerobni trening ne treba mešati sa vrstom treninga koji praktikuju sportisti u aerobnim sportovima, jer njihova vrsta treninga ima usmerenost na što kvalitetnije izvođenje na takmičenjima koja traju i preko dva sata.
Zona 2 = nivo opterećenja između VT1 i VT2
Preporučuje se da je u ovoj zoni do 10 % treninga.
Dobici od rada u ovoj zoni opterećenja
Ciljevi: Trening u zoni 2 služi za dalji razvoj transportnog sistema i povećanje nivoa glikogena u mišićima i jetri.
Dolazi do boljeg rada sistema, skladištenja veće količine glikogena u jetri i mišićima i mogućnosti za rad na intenzivnijim treninzima. Pri intenzitetu koji je 10 otkucaja ispod anaerobnog praga moguće je provesti najduže vreme uz najveću potrošnju energije.
Zona 3 = nivo opterećenja iznad VT2
Preporučuje se da je u ovoj zoni od 10-20 % treninga. Ciljevi: Trening u zoni 3 služi za toleranciju na laktate i razvoj anaerobnog kapaciteta.
Dobici od rada u ovoj zoni opterećenja
Omogućuje rad na intenzivnim aktivnostima kroz duži period, veću potrošnju kalorija i bolji zdravstveni status. Prvi visokom intenzitetu je najveća energetska potrošnja u jedinici vremena. To nam može omogućiti da se u 10-20 minuta fokusiramo na kalorijsku potrošnju, a u ostalim delovima treninga možemo se fokusirati na druge zadatke.
Za talk test možete sami smisliti rečenicu koju ćete upotrebljavati na svom treningu, npr:
„Ja volim da trčim u prvoj zoni opterećenja!“.
Ako osoba prilikom vežbanja može bez gubitka daha izgovoriti rečenicu tada se nalazi u zoni 1.
Ako osoba mora zastati da bi izgovorila rečenicu tada se nalazi u zoni 2.
Ako osoba mora napraviti više pauza tokom izgovora rečenice, intenzitet treninga se nalazi u zoni 3.
Dodatno pojašnjenje metode moguće je pronaći i na https://www.youtube.com/watch?v=e8vRWNb0suE .
Krenite! Talk test je jednostavna, pouzdana i besplatna metoda koja vam omogućuje da lakše kontrolišete trenažni proces.
Izvor: https://fitnes-uciliste.hr
Gomila treninga koje možeš raditi samostalno, u teretani ili kod kuće, dostupno sa sajta ili YouTube kanala potpuno besplatno.
Nema izgovora!