2.07.18 ZAVISNOST OD VEŽBANJA - KADA SE ZDRAVA NAVIKA PRETVORI U PROBLEM

Iako, možda kad čujete to ne zvuči tako, ali zavisnost od vežbanja može prouzrokovati ozbiljne probleme. Pogotovo zbog toga što su brojne studije potvrdile fizičke i psihičke dobrobiti koje nam vežbanje donosi, i za razliku od drugih oblika zavisnosti, nas svakodnevno podstiču da vežbamo više. Međutim, iako to mnogi ne znaju, ili neće da prihvate, postoji i zavisnost od vežbanja i ona može da prourokuje ozbiljne posledice.

KADA VEŽBANJE POSTAJE ŠTETNO?

Nekoliko stvari razdvaja zdravo vežbanje od zavisnosti od vežbanja. Kao prvo, zavisnot od vežbanja donosi više loših nego dobrih stvari i tako umesto da poboljša i unapredi život osobe koja se bavi vežbanjem ono prourokuje više problema. Zavisnost od vežbanja može da ugrozi zdravlje, prouzrokujući povrede izazvane neodgovarajućim odmorom i često se poklapa sa neprikladnom ishranom što dovodi do neuhranjenosti i ozbiljnih zdravstvenih problema.


Druga stvar, zavisnici od vežbanja ne daju svom telu dovoljno vremena za oporavak. Iako mnogi ponekad preteraju sa vežbanjem, nakon toga naprave dužu pauzu kako bi omogućili svom organizmu da se oporavi nakon napornog vežbanja, dok zavisnici od vežbanja vežbaju satima svaki dan bez obzira da li su umorni ili bolesni. Oni doživljavaju anksioznost, frustraciju ili emocionalnu nelagodnost ukoliko nisu u mogućnosti da vežbaju.

KONTRAVERZNOST ZAVISNOSTI OD VEŽBANJA

Zavisnost od vežbanja je možda najkontraverznija od svih zavisnosti. Svakodnevno se promoviše vežbanje kao zdrav način života, I kao važan deo u borbi protiv raznih bolesti i mentalnih problema. Vežbanje se čak preporučuje kao deo programa za odvikavanja od drugih vrsta zavisnosti. Ono je sastavni deo u lečenju problema poput depresije kao i poremećaja ličnosti. Pa tako nastaje konfuzija kako vežbanje istovremeno može da bude i lek protiv zavisnosti i sama zavisnost.

Mnogi stručnjaci osporavaju ideju da prekomerno vežbanje može predstavljati zavisnost, verujući da mora postojati psihoaktivna supstanca koja proizvodi simptome da bi prekomerna fizička aktivnost bila prava zavisnost. Iako postoji značajan broj istraživanja koja pokazuju da se vežbanjem oslobađa endorfin (opioid proizveden u telu) koji stvara osećaj sreće i euforije, a prekomerno vežbanje izaziva toleranciju na hormone i neurotransmitere, ovi fiziološki procesi se često ne smatraju dovoljnim da bi se prekomerno vebanje moglo uvrstiti u bolesti zavisnosti.

KOJA JE SLIČNOST ZAVISNOSTI OD VEŽBANJA SA DRUGIM ZAVISNOSTIMA

Postoji nekoliko sličnosti zavisnosti od vežbanja sa drugim oblicima zavisnosti, tu se pre svega misli na uticaj na raspoloženje, toleranciju na uzrok zavisnosti kao i apstinencijsku krizu u slučaju izostanka istog. Kao i supstance koje izazivaju zavisnost i vežbanje se povezuje sa osećajem zadovoljstva. Ljudi sa razvijenom zavisnošću od vežbanja postaju nefleksibilni u svom razmišljanju, i stvaraju obrazac ponašanja koji im omogućava da nesmetano vežbaju. Pored toga, istraživanja pokazuju da čak i ljudi sa visokim rizikom od razvoja zavisnosti od vežbanja imaju podršku svoje porodice i prijatelja da nastave sa vežbanjem.

ZDRAVO VEŽBANJE NASUPROT ZAVISNOSTI OD VEŽBANJA

Oko 8% vežbača koji redovno posećuju teretane ispunjava neki od kriterijuma zavisnosti od vežbanja.Oni osećaju apstinencijsku krizu kad nisu u mogućnosti da vežbaju, i imaju potrebu da pojačaju i obim i intezitet vežbanja nakon pauze. Oko 3% vežbača koji posećuju teretane kažu da ne mogu da prestanu sa vežbanjem.

Dok je mnogo razloga za vežbanjem zajedničko bez obzira da li se radi o zavisnicima ili onima koji to nisu (zdravlje, regulisanje telesne težine, izgled, oslobađanje od stresa…) vezbaci koji nisu zavisni od vežbanja navode i druge razloge koje ne dele sa zavisnicima od vežbanja a to su društvo, relaksacija kao i želja da neko vreme budu sami.

Ljudi koji spadaju u zavisnike od vežbanja ili imaju veliki rizik da to postanu nailaze na poteškoće u drugim sferama svog života što ih podstiče da podignu nivo vežbanja na još opasniji nivo. Oni čvrsto veruju da je vežbanje najvažnija stvar u njihovim životima, i oni koriste vežbanje kao način da izraze svoje trenutno osećanje besa, tuge i straha, i da bi se izborili sa stresom na poslu ili vezi. Često ih njihova opsednutost vežbanjem dovodi i do konflikta sa članovima sopstvene porodice.

SIMPTOMI ZAVISNOSTI OD VEŽBANJA

Ovo su samo neki od simptoma koji su karakteristični za vežbače koji su zavisni od vežbanja:

  • gubitak kontrole: nemogućnost da se kontroliše nagon za vežbanjem ili da se neko vreme prestane sa vežbanjem, čak i kod povreda koje zahtevaju minimalan period odmora.
  • kontinuitet: nastavljanje sa vežbanjem bez obzira na trenutne probleme: povreda, fizički ili psihički problemi kao i problemi u socijalnom životu.
  • preterivanje: stalno povećanje obima, inteziteta kao i učestalosti vežbanja bez jasne
    namere.
  • Vreme: trošenje velikog dela vremena na planiranje, razmišljanje o vežbanju kao i na
    oporavak od vežbanja.
  • redukcija drugih aktivnosti: manje vremena se ostavlja za druženje, posao ili druge oblasti koje nemaju veze sa vežbanjem.
  • tolerancija: potreba da se vežba češće, duže i intezivnije kako bi se postigao isti
    učinak koji je imalo prethodno vežbanje.
  • apstinencijska kriza: osećaj nervoze, nemira i anksioznosti nakon perioda bez vežbanja.

PRIMARNI I SEKUNDARNI TIP ZAVISNOSTI OD VEŽBANJA

Osobe koje spadaju u primarni tip zavisnika od vežbanja vežbaju isključivo zbog osećaja koje im vežbanje pruža, tačnije zbog efekta koji se postiže lučenjem endorfina koji smo gore pomenuli. Ovaj oblik zavisnosti je tipičan za mušku populaciju, i oni nobično nemaju problem sa drugim psihičkim stanjima ili oblicima ponašanja i zavisnost od vežbanja predstavlja jedini problem.

Sekundarni tip zavisnosti od vežbanja je povezan sa drugim problemima i poremećajima i to su najčešće poremećaji u ishrani anoreksija i bulimija. Ovaj tip zavisnosti je karakterističniji za žene i najčešće nastaje zbog nezadovoljstva sopstvenim izgledom.

Osobe koje boluju od anoreksije često osećaju intenzivni strah od debljanja ili smatraju da imaju prekomernu težinu čak i onda kada to nije slučaj. Prilikom procenjivanja vlastitog izgleda imaju iskrivljenu sliku o svojoj težini ili obliku tiela. Kao rezultat toga, ne uspevaju održati normalnu telesnu težinu stoga se odlučuju na ograničavanje unosa hrane, gladovanje ili preterano vježbanje. U ovakvim slučajevima i mala količina hrane postaje opsesija, stoga se unos kalorija ograničava na minimum. Što dovodi do smanjenja telesne težine na nivo koji ugrožava funkcionisanje organizma i često dovodi do ozbiljnih zdravstvenih problema.

Bulimija je poremećaj ishrane koji je u velikoj meri sličan anoreksiji. Razlika je u tome što se osobe koje boluju od anoreksije izgladnjuju, dok kod bulimije konzumiraju velike količine hrane odjednom i to obično u tajnosti. One se pritom osećaju bespomoćno i ne mogu prestati jesti dok ne dođe do prejedanja, nakon čega obično sledi povraćanje ili upotreba sredstava za čišćenje kako bi se sprečilo debljanje. Ovi koraci mogu biti iscrpljujući i fizički i emocionalno, a mogu voditi i nastanku kompulzivnog ponašanja i ozbiljnih zdravstvenih problema.

KAKO DA ZNATE DA LI STE ZAVISNI OD VEŽBANJA?

Vežbanje je sjajan način da se oslobodite stresa i negativnih osećanja, isto tako vežbanje blagotvorno utiče na organizam u celini čineći vas jačim i otpornijim na razne stresove kojima ste svakodnevno izloženi, međutim, ukoliko se prepoznajete u nekim od simptoma koje smo naveli u ovom tekstu onda ste na dobrom putu da postanete zavisni od vežbanja. Ako vaše vežbanje prestane da bude uživanje i postane opsesija, postane jedino polje interesovanja, onda je vreme da potražite savet stručnog lica kako bi što pre prevazišli taj problem

Izdvojeni tekstovi

Imaš komentar ili pitanje na ovaj tekst?

Pošalji nam email!