29.05.12 Zašto su mnoge dijete neuspešne?

Zašto su mnoge dijete neuspešne?

Danas su stručnjaci za nutriciju jednoglasni u stavu da mnoge dijete koje preporučuju nedovoljno obrazovani lekari ili priučeni laici, donose više štete nego što daju korist. Što su restriktivnije, to su štetnije. I to zbog više razloga, što mentalnih, što fizičkih.

Posebno je besmisleno raditi kalorijsku restrikciju koja traje do 28 dana, kako većina dijetskih režima, na žalost, predlaže. Idealna je u trajanju od najmanje 40 dana, jer se za to vreme naše telo u potpunosti prilagodi na ovu restrikciju i daleko bolje odreaguje kasnije pri povratku na uobičajeni kalorijski unos.

Šta se događa pri restriktivnim dijetama?

Ponovo drevni princip očuvanja energije za rad srca i svih drugih naših vitalnih organa.

Kad unosimo manje hrane, naše telo to prepoznaje kao pretnju, u roku od 48 sati se smanjuje bazalni metabolizam i mi veoma brzo počnemo da funkcionišemo odlično na restriktivnom kalorijskom unosu, ma koliko nizak on bio. Bazalni metabolizam je količina kalorija koju moramo uneti u toku dana da bi funkcionisali naši organi – srce, pluća, creva, jetra, termoregulacija itd, bez aktivnosti mišića.

Tada najčešće smršamo tako što, ili izgubimo nešto u težini (što na žalost podrazumeva smanjenje mišićne mase i količine vode iz ćelija), ili imamo smanjenje obima tela (što je bolje, jer to znači da smo smanjili zapreminu masnog tkiva, koje ima malu specifičnu težinu, pa nam vaga manje govori od garderobe, koja postaje komotna).

Za to vreme smo non stop gladni i nervozni, ali imamo željene rezultate. Zatim dolazi preokret, prestajemo sa dijetom (da li smo pomenuli da su ispitivanja pokazala da je brojanje kalorija, odnosno merenje količine unete hrane snažan okidač stresa kod čoveka??) i vratimo se većem, odnosno prethodnom kalorijskom unosu.

Šta se dešava kad prestanemo sa dijetom?

Obrnuto od procesa smanjenja bazalnog metabolizma, koji se dešava relativno brzo u cilju zaštite energije za rad srca, mozga, jetre, pluća i svih drugih unutrašnjih organa), sad nam treba, umesto 48 sati, najmanje 4 sedmice da se naše telo podesi na novo stanje i da se poveća vrednost bazalnog metabolizma…

Znači, prethodno uobičajena količina hrane koju smo jeli, postaje prevelika u ovom periodu; tada dolazi do čuvenog jo-jo efekta i mi, ne samo što vratimo izgubljeno, već i dodamo malo masti na onu količinu koja je postojala pre dijete.

Šta uraditi umesto držanja besmislenih dijeta?

Bitno je znati koje namirnice dovode do “nagomilavanja” masti i važno je kako pametno upotrebiti saznanja u vezi sa kvalitetom namirnica.

Najbolje je promeniti kompletno način ishrane, napraviti pravu kombinaciju hrane, ali pri tom nikako od toga ne praviti nauku, koja vodi ka stresu. Ovo zvuči komplikovano i čini se da je jako teško, a zapravo je nešto najlakše što možemo za sebe da uradimo.

(preuzeto iz: „Mala škola fiziologije — Program hrono ishrane za početnike”, dr Ana Gifing, Anti Aging diagnostic centar)

Izdvojeni tekstovi

Imaš komentar ili pitanje na ovaj tekst?

Pošalji nam email!