3.09.19 ŠTA SU MLADEŽI I KAKO SE PROVERAVAJU?

ŠTA SU MLADEŽI?

Mladeži su benigne, dobroćudne promene na koži. Karakteriše ih tamnija boja, preko ružičaste, do svetlo braon boje i mogu biti u ravni sa kožom ili blago uzdignuti. Pojavljuju se u svim uzrastima i mogu biti različitih veličina od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara. Mladeži su u osnovi bezopasne promene, ali u retkim slučajevima mogu postati maligne. Zato su neophodni povremeni pregledi kod specijaliste dermatologa jer bi uočavanje promena moglo da bude važan korak u dijagnozi malignog melanoma.

Kako izgleda pregled mladeža (dermoskopija)?

Dermoskopija je dijagnostička metoda kojom se vrlo lako, na neinvazivan način (bezbolno) vrši pregled mladeža i pigmentnih promena na koži.

Pregled se obavlja pomoću aparata dermoskopa, koji ima sopstveni izvor svetla i staklo koje uveličava, tako da je moguće analizirati promene koje se ne vide golim okom, što je veoma važno prilikom procene potencijalno opasnih mladeža, gde se dalje savetuje njihovo uklanjanje.

Kriterijumi za prepoznavanje sumnjivog mladeža

Koriste se ABCDE pravila kliničkog pregleda koja podrazumevaju vizuelno (okom) uočavanje sledećih karakteristika izgleda i osobina (ponašanja) mladeža:

A – simetrija, mladež je nepravilnog oblika

B -granica, mladež ima nepravilne ivice, nareckane prema okolnoj koži

C -boja, mladež ima zone smanjene ili pojačane boje tj, pigmentacije

D -dijametar, mladež je većeg promera od 6mm

E -elevacija, mladež se uvećava i raste u visinu ili površinski ka okolnoj koži

Ova pravila važe samo za određeni tip mladeža. Melanomi koji su nodularni – okruglasti ne ispunjavaju ovo pravilo a najagresivniji su. Pacijenti ih često previde jer ne ispunjavaju ni jedan od kriterijuma koji se najčešće pominju u medijima. Njihova karakteristika je iznenadan i brz rast. Ovo nije jedini primer. Melanom ne mora imati ni malo pigmenta i tada se naziva amelanotični a manifestuje se nejasnim crvenilom na koži.

Osobe sa brojnim atipičnim mladežima imaju znatno veći rizik za razvoj melanoma, tako da je potrebno da odlaze na preglede kod dermatologa u redovnim vremenskim intervalima

Za uklanjanje mladeža koriste se dve metode

Radiotalasna metoda je bezbedna i bezbolna (koristi se lokalni anestetik) i toliko elegantna da pacijenti nemaju osećaj da se podvrgavaju hirurskoj intervenciji sto je od presudnog značaja za smanjenje stresa i osećaj komfora pacijenta.

Hirurška metoda kojom se vrši elipsasta ekscizija u lokalnoj anesteziji sa minimalnim rezom. Dubina i širina ekscizije zavisi prvenstveno od tipa mladeža, lokalizacije i da li se uklanja iz estetskih razloga ili se na mladežu uočavaju neke rizične promene u strukturi, boji i obliku.

Patihistološki pregled mladeža

Pregled odstranjenog mladeža pod mikroskopom od strane patologa je obavezan, bez obzira kojom metodom se mladež uklanja i da li se uklanja iz estetskih ili zdravstvenih razloga

ZABLUDE O MLADEŽIMA

Mladeži koji imaju dlake ne mogu biti karcinomi.

Napredak dijagnostike melanoma ukazuje da je ovo pravilo postalo zabluda. Kada mladež sa dlakama postane melanom dlake postoje i dalje. Tek kasnije, kako maligne ćelije napreduju uništava se koren dlake i one nestaju. To znači da samo kod napredovalih melanoma nećemo naći dlaku ali da u stadijumu u kome možemo operativno izlečiti ovaj karcinom dlaka još uvek postoji.

Uklanjanje mladeža laserom je najbezbednije.

Ogromna zabluda! Laseri su mistifikovani, plasiraju se informacije da ne oštećuju kožu, da intervencije ne bole i da se ne stvara ožiljak nakon intervencije, što su sve potpuno pogrešne i netačne informacije. Uz sve ispred navedeno, laser uvek izgori i ispari ceo mladež tako da se on ne može poslati na patohistološku analizu. Koliko god mladež delovao zdravo, jedino patohistološka analiza može da verifikuje da je on i zaista zdrav. Nodularni amelanotični mladeži izgledaju kao bradavičasti čvorić boje kože, bez uobičajenih kriterijuma za melanom. Patolog je jedini lekar koji ga može pouzdano dijagnostifikovati na osnovu pregleda ćelija u uzorku uklonjenog mladeža. Dermoskopija mladeža bez pigmenta može biti nedovoljna da razlikuje zdrav od bolesnog mladeža. Energija laserskog zraka može stimulisati ćelije mladeža da postanu maligne, kao što ih svaka druga iritacija može izmeniti

Ogrebao sam mladež, mogao bih da dobijem rak.

Zabluda. Mladež kao i svaki drugi deo naše kože može da se povredi i da zaraste bez posledica.

Korišćenje solarijuma nije štetnije od sunčevog zračenja.

Potpuno netačno. Sunčevo zračenje sadrži UVA i UVB zračenje a solarijumi i do 97% UVA zračenja. UVB zračenje nas opominje da gorimo tako što dovodi do crvenila kože. Isto tako dovodi do zadebljanja kože kako bi ona postala manje propusna za UVA zračenje. U solarijumu nemamo osećaj da gorimo a zraci prodiru duboko u kožu i dovode do preranog starenja kao i izmena u ćelijskoj strukturi kože. Više puta je dokazano je da je UVA zračenje kancerogeno.

Ne treba dirati mladež da ne bi nastao rak kože.

Ovo je najopasniji način razmišljanja. Hirurška intervencija uklanjanja mladeža ne može dovesti do lošeg ishoda. Uklanjanjem ćelija mladeža na tom mestu nikada više ne možete imati rak koji nastaje od tih ćelija. Jedini lek do sada pronađen za rani melanom jeste upravo hirurško uklanjanje ćelija mladeža. Samo na taj način ne mogu nastati metastaze. Ne diranjem mladeža koji se promenio omogućavamo kancerogenim ćelijama da prođu kroz celu dubinu kože i odu u unutrašnje organe dajući metastaze melanoma za koje za sada ne postoji lek.

Kako smanjiti rizik

  • Izbegavati solarijum
  • U intervalu od 12-16h ne izlagati se suncu intenzivno
  • Koristiti kreme sa zastitnim UV faktorom većim od 30
  • Samopregled postojećih i novonastalih mladeža
  • Povremeni odlazak kod dermatologa na proveru mladeža ako spadate u rizičnu grupu

Izvor: stetoskop.info
dermatim.net

Izdvojeni tekstovi

Imaš komentar ili pitanje na ovaj tekst?

Pošalji nam email!