9.10.19 ŠTA JE KRONOVA BOLEST I KAKO SE LEČI?

Kronova bolest je nespecifično zapaljenjsko oboljenje digestivnog trakta. Ova bolest može da zahvati bilo koji njegov deo, u velikoj većini slučajeva ileum (deo tankog creva) i kolon ( debelo crevo). Kronova bolest je veoma slična sa ulceroznim kolitisom, tako da kod oko 10% bolesnika ove dve bolesti se ne mogu razlikovati.

UČESTALOST KRONOVE BOLESTI

U razvijenim zemljama zapadne Evrope učestalost Kronove bolesti je 2-6 slučajeva u populaciji od 100 hiljada stanovnika. Zastupljenost polova je približno ista. Kronova bolest može da se ispolji u bilo kom životnom dobu, najčešće između 15. i 35. godine.

UZROK NASTANKA KRONOVE BOLESTI

Različita klinička istraživanja su pokazala da genetski faktor ima veoma bitnu ulogu u nastanku ove bolesti. Mnogobrojni infektivni, bakterijski i virusni agensi predlagani su kao uzrok, ali bez definitnih dokaza. M. paratuberculosis izaziva kod preživara Johneovu bolest, hronično zapaljenjsko oboljenje ileuma, slično Kronovoj bolesti. Kao predisponirajući faktori Kronove bolesti pominju se dijeta sa dosta rafiniranih šećera i upotreba kontraceptiva. Pušenje je, takođe, jedan od mogućih sinergetičkih okidača u nastanku ove bolesti.

OPIS KRONOVE BOLESTI

Kronova bolest je najčešće lokalizovana na završnom delu ileuma, uzlaznom delu debelog creva, čitavom debelom crevu ili ileumu i jejunumu(delovi tankog creva). Zid creva je u celini otečen i zadebljan. Postoje duboke ranice (ulkusi), obično su u vidu žlebova. Duboki ulkusi mogu da prodru kroz zid creva i uzrokuju apscese ili fistule. Fistule mogu da nastanu izmedu susednih vijuga creva ili zahvaćenih segmenata creva i mokraćne bešike, vagine ili kože perineuma.

SIMPTOMI KRONOVE BOLESTI

Kronova bolest je hronično oboljenje sa nepredvidljivim pojačanjima i poboljšanjima kliničkog toka. Način ispoljavanja i simptomi zavise od zahvaćenog regiona creva i opsežnosti bolesti. Kliničke osobenosti Kronove bolesti su najčešće proliv, obično bez krvi, i bol u trbuhu (> 75%), zatim povišena telesna temperatura (>50%), kao i opšta slabost, a moguć je i gubitak u težini. Ponekad, posebno kod dece i starih jedini simptomi mogu da budu povišena telesna temperatura i gubitak u težini.

Analize krvi su nespecifične. Mogu da pokažu umerenu anemiju, povišenu sedimentaciju, leuko i trombocitozu, hipoproteinemiju. Proliv može da dovede do poremećaja elektrolita, a malapsorpcija u Kronovoj bolesti do steatoreje(povećane količine masnoće u stolici).

LEČENJE KRONOVE BOLESTI

Najefikasniji medikamenti u lečenju Kronove bolesti su antiinflamatorni lekovi (kortikosteroidi, aminosalicilati i imunosupresivi) a, po potrebi, primenjuju se i drugi lekovi. Kortikosteroidi su efikasni u lečenju akutne faze. Dugotrajna primena ograničena je neželjenim dejstvima, a akutno lečenje ne smanjuje rizik recidiva. Steroidni lekovi koji deluju pretežno lokalno su u razvoju. Aminosalicilati su efikasni u lečenju Kronove bolesti tankog i debelog creva. Ne preporučuje se primena aminosalicilata uz kortikosteroide, u akutnoj fazi, jer nema dokaza da povećavaju uspešnost lečenja. Imunosupresivni lekovi, azotioprin i 6-merkaptropin, imaju isti aktivni metabolit; osnovna im je primena u lečenju perianalnih fistula.

Izvor: stetoskop.info

Izdvojeni tekstovi

Imaš komentar ili pitanje na ovaj tekst?

Pošalji nam email!