15.10.13 Savremena ishrana - 7 pogrešnih navika

Savremeni čovek u razvijenom svetu često se hvali kako se hrani bogatije i prefinjenije od mnogih siromašnih ljudi danas, i u prošlosti. Međutim, za ovu svoju prednost plaća visoku cenu – u nepotrebnim bolestima, invalidnosti i preranoj smrti.

U čemu grešimo?

Mi danas jedemo previše – previše šećera, previše masnoća, previše nepotrebnog holesterola i prevelike količine soli. Unosimo prekomernu količinu kalorija i jedemo prečesto. Takvo je obilje doprinelo postavljanju temelja za mnoge bolesti: koronarne bolesti, moždanog udara, visokog krvnog pritisaka, artritisa, šećerne bolesti odraslih, gojaznosti i mnogih vrsta raka. Ove su bolesti krive za tri četvrtine smrtnih slučajeva u razvijenim zemljama. One su povezane sa životnim navikama, a posebno s načinom ishrane.

Ishrana kao uzrok bolesti?

To možda zvuči neverovatno, ali pesticidi i konzervansi se ne nalaze na listi najgorih prestupnika! U nastavku izlažemo popis mnogo ozbiljnijih krivaca:

  • 1. ŠEĆER

Veliki broj ljudi uzima do 20% dnevnog unosa kalorija iz prerađenih šećera i zaslađivača. Takvi šećeri su prazne, gole kalorije, budući da su lišeni vlakana i hranjivih materija. Zbog svoje velike kaloričnosti oni su vrlo pogodni za razvoj gojaznosti.

  • 2. RAFINISANE NAMIRNICE

Nekad se smatralo da su rafinisane namirnice dobre jer su iz njih uklonjeni nepotrebni grubi sastojci. Danas učimo kako su vlakna i te kako dragocena i potrebna jer nas čuvaju od nekih vrsta raka, stabilizuju šećer i holesterol u krvi, pomažu nam pri održavanju normalne telesne težine i smanjuju pojavu smetnji u sistemu za varenje poput žučnih kamenaca, hemoroida, divertikulitisa i zatvora.

  • 3. SO

Većina stanovnika zapadnih zemalja uzima 10 do 20 grama (dve do četiri čajne kašičice) soli dnevno. To je mnogo više od stvarne potrebe tela i ta količina soli uveliko opterećuje organizam doprinoseći razvoju visokog krvnog pritisaka, raznih srčanih problema kao i nekih bubrežnih bolesti.

  • 4. MASNOĆE

Većina ljudi nije svesna da svakodnevno preko masnoća unosi prosečno 37% kalorija. To je mnogo više nego što organizam može rutinski da preradi. Zbog toga dolazi do štetnih posledica kao što su začepljenje krvnih žila, impotencija, oštećenje srca i mozga. Ishrana zasićena masnoćama takođe doprinosi prekomernoj telesnoj težini, pojavi šećerne bolesti tipa II i određenih vrsta raka

  • 5. BELANČEVINE

Jelovnik bogat mesom i drugim proizvodima životinjskog porekla nudi više belančevina, masnoća i holesterola nego što ih organizam može iskoristiti. Ljudi u zapadnim zemljama uzimaju dva do tri puta veću količinu belančevina od preporučenih vrednosti. Naučnici danas znaju da je to štetno i da bi smanjenje unosa belančevina kao i masnoća bitno poboljšalo zdravlje i podstaklo dugovečnost.

  • 6. NAPITCI

Deca i odrasli ljudi retko piju vodu. Umesto toga, svakog se dana popiju nebrojene litre gaziranih pića, piva, vina, crne kafe, crnih čajeva i sokova. Budući da većina ovih pića obiluje kalorijama (iz šećera i alkohola), ona mogu nepovoljno delovati na nivo šećera u krvi i obezvrediti napore uložene u kontroli telesne težine. Kofein, fosfati i druge hemikalije iz različitih napitaka dodatna su opasnost po zdravlje.

  • 7. GRICKALICE

Prava, prirodna i zdrava hrana zamenjena je namirnicama veštačkih ukusa koje nadražuju i zadovoljavaju izopačeni ukus. Osobe svih uzrasta teže za nezdravim grickalicama koje se nude učenicima, studentima, radnicima, a ponekad čak i bolesnicima. Tokom radnog vremena, pauza za kafu, bombona ili čokoladica uobičajena je navika, a i kod kuće se stalno nešto gricka. Dobro i kvalitetno pripremljeni porodični obroci danas su pravi izuzetak. Takvo jedenje između obroka remeti varenje, preopterećuje želudac i česti je uzrok oteknutosti i lošeg varenja.

Postoji li uopšte nešto sigurno za jelo?

Naravno! Setite se voća; stotine različitih plodova zadivljujućih boja, raznovrsnog sastava i obilja ukusa. Poslužite se povrćem, salatama. Uključite u svoj jelovnik mahunarke – sve vrste mahunarki, sočivo, bob, soju – mnoštvo oblika, boja i ukusa. Ne zaboravite na žitarice – osnovnu namirnicu pravilne ishrane i zlatni rudnik ukusne i zdrave hrane.

Ishrana s raznolikim biljnim namirnicama pružiće organizmu svu potrebnu masnoću, belančevine, biljna vlakna, ugljene hidrate i druge potrebne hranljive sastojke. Ona je, ekološki gledajući, prikladna i najprihvatljivija, a ukoliko se dobro isplanira, može smanjiti materijalne troškove i izdatke za hranu ponekad i za polovinu.

Ali ono što je najbolje jeste njeno svojstvo da usporava i često sprečava pojavu većine smrtonosnih bolesti savremenog sveta. Upotrebom namirnica biljnog porekla bogatih vlaknima možete jesti veće količine hrane bez bojazni od taloženja nepotrebnih kilograma i uživati u dobrom zdravlju i vitalnosti.

Previše svega!

Previše šećera, rafinisane hrane, soli, masnoća, belančevina, napitaka i slatkiša! Smrtonosna mešavina! Kada bismo samo unosili manje ovih namirnica, a veći naglasak stavili na prirodnu biljnu hranu, mogli bismo uživati u mnogo boljem zdravlju i snazi.

Izvor: “Moć zdravlja”, Dr Hans Dil, Dr Elen Ludington

Izdvojeni tekstovi

Imaš komentar ili pitanje na ovaj tekst?

Pošalji nam email!