3.04.18 NOĆNI POSAO I RAD PO SMENAMA NOSE RIZIK PO ZDRAVLJE

Zaposleni koji rade u smenama izloženi su nešto većem riziku od srčanog i moždanog udara nego oni koji imaju uobičajeno radno vreme, pokazala je nova naučna studija. Ipak, sami naučnici to uvećanje rizika nazivaju “skromnim”.

Da bi došli do ovih zaključaka, timovi naučnika iz Kanade i Norveške analizirali su rezultate 34 ranije studije, koje su obuhvatile zdravstvene nalaze ukupno preko dva miliona zaposlenih.

Kompleksna metodologija, koja je isključila uticaj socijalnih, ekonomskih i drugih faktora na rezultate, iznedrila je podatak da su radnici koji rade po smenama izloženi za 23 odsto većem riziku od srčanog udara, te pet odsto većem riziku od šloga. Rezultati studije objavljeni su u uglednom stručnom magazinu British Medical Journal.

Rad po smenama, koji remeti prirodni ciklus spavanja i odmora i onemogućava uspostavljanje svakodnevnih rutina, i ranije je bio povezivan sa povećanim rizikom od visokog krvnog pritiska i dijabetesa.

Posledice neredovnog ritma spavanja i ishrane mogu biti problemi sa apetitom i varenjem, prekomerna upotreba, pa čak i zavisnost od sedativa, kafe ili nekih drugih stimulativnih namirnica, kao i socijalni i problemi u porodici.

“Radnici koji rade noćne smene su budni sve vreme, oni nemaju definisane periode odmora. Oni su u stanju neprekidne aktivnosti nervnog sistema, što se loše odražava na njihovu telesnu težinu i nivo holesterola”, objašnjava Prof. Den Hakam, jedan od autora studije.

U ovoj studiji, pak, naučnici nisu dokazali da je kod radnika koji rade po smenama prisutna veća stopa smrtnosti od srčanih oboljenja, tako da ukupno, relativno uvećanje rizika od srčanih problema kod radnika koji rade po smenima opisuju kao “skromno”.

Eksperti podsećaju na neke jednostavne, sistemske mere, kojima se pomaže zaposlenima čiji posao zahteva rad u smenama, a kakve su već primenjene u razvijenim zemljama, barem na nivou zakona. To su, pre svega, izbegavanje čestih noćnih smena, ograničavanje trajanja jedne smene na maksimum 12 časova, te obezbeđivanje barem dve noći odmora za radnike koji prelaze iz dnevne u noćnu smenu.

Važno je, takođe, i edukovati radnike. Treba im ukazati na simptome koji mogu da se povežu sa srčanim oboljenjima. Kao glavna mera prevencije preporučuju se uobičajeni saveti za zdrav život – kvalitetna ishrana, redovna fizička aktivnost, ostavljanje cigareta itd.

Izvor: www.bol.rs

Izdvojeni tekstovi

  • Zašto se žene u vezama goje?

    Svaka peta žena otkrila je da, zbog toga što se sa svojim partnerom oseća ugodno, manje brine o vlastitom izgledu i figuri, a svaka deseta žena rekla je da je kilograme dobila zahvaljujući kaloričnim večerama u kojima je uživala sa…

    Continue reading →

Imaš komentar ili pitanje na ovaj tekst?

Pošalji nam email!