20.10.15 Marketing industrije hrane i zdravlja

Na šta svaki čovek troši novac nekoliko puta svakog dana? Na jelo. Nakon celog života jedenja, šta svi radimo? Umiremo – proces koji obično uključuje velike troškove dok pokušavamo da ga što duže odložimo. Svi smo potrošači gladi i smrti, pa se tu puno novca troši i zarađuje.

Zbog toga su industrije hrane i zdravlja među najuticajnijim organizacijama u svetu. Prihod ovih kompanija koje proizvode hranu i zdravlje je zapanjujuć. Mnoge pojedinačne kompanije za proizvodnju hrane imaju godišnje prihode od preko 10 milijardi dolara. Ukupni troškovi na hranu, uključujući hranu koju kupuju pojedinci, vlada i preduzeća u Americi, premašuje 700 milijardi dolara godišnje.

Masivna kompanija za proizvodnju lekova Pfizer je 2002. godine imala prihod od 32 milijarde dolara, dok je kompanija Eli Lilly & Co. zaradila preko 11 milijardi dolara. Kompanija Johnson and Johnson je prodajom svojih proizvoda zaradila preko 36 milijardi dolara. Nije preterano reći da se preko bilion dolara svake godine troši na ono što odaberemo da jedemo i kako da lečimo bolest i poboljšavamo zdravlje. To je puno novca.

Postoje moćni igrači koji se takmiče za naše pare za hranu i zdravlje. Pojedinačne kompanije, naravno, čine ono što mogu da bi prodale što više svojih proizvoda, ali postoje i industrijske grupe koje rade na povećanju opšte potražnje za svojim proizvodima.

Tvrdnje o voću

Industrija voća igra ovu igru kao i svi ostali. Na primer, kada pomislite na vitamin C, koje namirnice vam padnu na pamet? Ako ne pomislite na pomorandže i sok od pomorandži, onda ste neobični. Većina nas je bezbrojeno puta čula da pomorandže predstavljaju dobar izvor vitamina C. Međutim, ovo uverenje predstavlja samo još jedan rezultat dobrog marketinga. Koliko znate, na primer, o vezi vitamina C sa ishranom i bolestima? Da počnemo sa osnovnim. Iako verovatno znate da pomorandže predstavljaju dobar izvor vitamina C, možda će vas iznenaditi činjenica da mnoge druge biljne namirnice imaju znatno više. Jedna šolja papričica, jagoda, prokelja ili graška sadrži više. Jedna papaja ima i do četiri puta više vitamina C u odnosu na pomorandžu. Osim činjenice da mnoge druge namirnice predstavljaju bolje izvore vitamina C, šta možemo da kažemo o vitaminu C koji se nalazi u pomorandžama? Ovo se tiče sposobnosti vitamina da deluje kao antioksidant. Koliki deo od ukupne antioksidativne aktivnosti u pomorandžama se može pripisati vitaminu C? Verovatno ne više od 1-2%. Štaviše, istraživanja koja vrše merenje antioksidativne aktivnosti korišćenjem “epruveta” ne predstavljaju istu aktivnost vitamina C koja se odigrava u našim telima. Većina naših utisaka o vitaminu C i pomorandžama predstavlja mešavinu pretpostavki i zaključaka o dokazima izvadjenim iz konteksta. Ko je prvi izneo te pretpostavke? Prodavci pomorandži. Da li su oni opravdali svoje pretpostavke na osnovu pažljivog istraživanja? Naravno da ne. Da li su ove pretpostavke (predstavljene kao činjenice) zvučale dobro ljudima zaduženim za marketing? Naravno da jesu. Da li bih jeo pomorandže da bih dobio dovoljno vitamina C? Ne. Da li bih jeo pomorandže zato što predstavljaju zdrave biljne namirnice sa složenom mrežom hemikalija koje skoro sigurno pružaju koristi po zdravlje? Apsolutno.

Čini se da se svake godine neki novi proizvod reklamira kao ključ za dobro zdravlje. Situacija je toliko loša da su odeljci “zdrave hrane” u prodavnicama često više popunjeni dodacima i specijalnim preparatima naizgled magičnih sastojaka nego pravom hranom. Nemojte biti u zabludi: najzdraviji odeljak u bilo kojoj prodavnici je mesto gde se prodaje celovito neprerađeno voće i povrće – odeljak poljoprivrednih proizvoda.

Možda je najgore od svega kada industrija kvari naučne dokaze čak i kada je njihov proizvod povezan sa ozbiljnim zdravstvenim problemima. Deca često predstavljaju glavnu ciljnu grupu njihovog marketinga. Američka vlada je donela zakone kojim se kompanijama za proizvodnju cigareta i alkohola zabranjuje da reklamiraju svoje proizvode deci. Zašto su ignorisali hranu? Čak i ako je prihvaćeno da hrana igra ulogu u razvoju mnogih hroničnih bolesti, dopušta se industrijama hrane ne samo da reklamiraju svoje proizvode direktno deci, već da za to koriste i školske sisteme koje finansira država.
Dugoročna šteta takve nepromišljenosti ne može se ni proceniti.

Izvor: “China Study”, Colin Campbell i Thomas Campbell

Izdvojeni tekstovi

  • Glikemijski indeks

    Glikemijski indeks predstavlja brzinu kojom raste nivo šećera u krvi posle uzimanja iste količine određene vrste hrane. Glikemijski indeks određuje vrsta šećera (koja se nalazi u hrani), količina dijetnih vlakana u toj hrani i način pripreme hrane.

    Continue reading →

Imaš komentar ili pitanje na ovaj tekst?

Pošalji nam email!