27.12.16 Kombinovanje namirnica po pravilima hrono ishrane

Pored vitamina i minerala pri normalnom fiziološkom stanju organizma u dnevnom obroku neophodan je unos namirnica koje su nosioci energije (masti i ugljeni hidrati), kao i hrane koja ima gradivni karakter – proteini. Pojedine namirnice jednostavno “ne idu” jedna sa drugom.

Najveća greška pri kombinovanju je unos više onih namirnica sa visokim glikemijskim indeksom ili sa visokim procentom ugljenih hidrata u sklopu jednog obroka.

Sarma i punjena paprika koje u sebi sadrže pirinač i meso, a kod nas se redovno jedu sa hlebom samo su neki od primera loših kombinacija. Isto tako uz pire krompir i testenine ne treba jesti hleb i pecivo.

Potrebno je obratiti pažnju i na “karakter” namirnica, odnosno na njihovu alkalno-kiselu reakciju u ljudskom organizmu. Većina namirnica od žitarica izaziva kiselu reakciju, kao i belančevine iz mesa. Da bi se neutralisao negativan uticaj kisele reakcije u organizmu, neophodno je da se u obroku nalaze i bazne namirnice (salata, kupus, praziluk, blitva, keleraba, kelj, prokelj, spanać, rukola..).

Suparnici na tanjiru

Pojedini alkalni elementi, međutim, nekad zajedno nisu dobra kombinacija. Konkretan primer je “šopska” ili “grčka” salata gde se zajedno nalaze paradajz i sir.

Kalijum iz paradajza i kalcijum iz sira su jedan drugom suparnici i zajednički unos se ne preporučuje.

Nije dobra ni kombinacija proteina različitog porekla. Tada različiti enzimi učestvuju u varenju belančevina iz mesa i mleka, pa dolazi do “zbunjivanja” želuca.

Ako pojedete ćevape na kajmaku, kanapee sa šunkom i sirom ili gurmansku pljeskavicu, možete imati problem sa varenjem.

Nikako jedna sa drugom!

Osnovna podela namirnica je na belačevine i skrobne namirnice i nikada ih ne treba spajati. u skrobne namirnice spadaju krompir, žitarice, hleb, testenine, pirinač, pasulj, grašak, sočivo, sojino mleko, jogurt, tofu, banana, slatke kruške, smokve…

Belančevine su vrste mesa, riba, jaja, sirevi, sirni namazi…

U jajetu je žumance skrob, a belance je belančevina. Za jutro će vam prijati ova namirnica, ali uveče ne, tada je dobro pojesti samo belance.

Koncentrovana belančevinasta hrana se mora odvojiti u posebne belančevinaste obroke. Može se mešati sa povrćem osim sa krompirom, graškom, sočivom, boranijom i sličnim, a idealna kombinacija je sa plodovitim i glavičastim povrćem. Krompir je snažna skrobna namirnica, za razliku od pirinča ili graška. Posle postizanja željene kilaže, ponekad se može kombinovati pirinač sa slabijim proteinima (riba).

Belačevinastu hranu obavezno jedite bez hleba, testenine ili bilo koje druge žitarice. Takva jela su laka za pripremu, prijaju stomaku i jednostavno se vare.

Ako želite da poboljšate varenje, obrok treba da sadrži samo jednu vrstu belančevina. Sa koncentrovanim belančevinama uvek jedite dosta salate, jer je salata odličan izvor vlakana.

Belančevine prisutne u mleku, sirevima i mahunarkama, kao i one prisutne u mesu, ne idu zajedno. Ove prve u grumenima se raspoređuju oko belančevina iz mesa, onemogućavajući pravilno varenje.

Testenine i satkiši, takođe, nisu dobra kombinacija. Želudac vrlo brzo vari šećere – ako uz njih niste jeli ništa drugo. Ali, ako je želudac već zauzet varenjem hrane, šećeri moraju da čekaju da dođu na red. Zato voće i slatkiše nikad ne bi trebalo jesti uz ili posle obroka.

Prema sličnim osobinama i biološkoj vrednosti, povrće se može svrstati u četiri grupe:

1. Korenasto, krtolasto, lukovičasto – šargarepa, celer, peršun, paštrnak, cvekla, rotkva, rotvice, ren, krompir, čičioka, crni i beli luk, praziluk, vlašac.

2. Glavičasto (kupusasto) i lisnato – kupus, kelj, kelj pupčar, kineski kelj, lisnati kelj, brokoli, keleraba, karfiol, zelena salata, blitva, spanać, radić, komorač, rabarbara, artičoka.

3. Mahunasto (leguminoze) – boranija, pasulj, grašak, sočivo, soja, bob, bamija.

4. Plodovito – paradajz, plavi patlidžan, paprika, krastavac, dinja, lubenica, tikva, tikvice.

Ova podela će vam olakšati izbor namirnica koje se slažu međusobno. Ponekad je dobro da se i izbor povrća u ishrani slaže prema navedenoj podeli.

Najbolje su kombinacije unutar dve grupe, jer to omogućava idealnu iskoristljivost hrane!

Izvor:

“Hrono ishrana za početnike”, dr Ana Gifing

Izdvojeni tekstovi

Imaš komentar ili pitanje na ovaj tekst?

Pošalji nam email!