30.01.19 KOLIKO SRBIJA GUBI ZBOG LOŠIH USLOVA ZA VOŽNJU BICIKLA?

Da bi vam pokazali koliko naša zemlja godišnje izgubi zbog loših uslova koje imaju svi oni koji koriste bicikl kao prevozno sredstvo predstavićemo vam neke zanimljive činjenice iz Holandije i Danske. Ove dve zemlje su odavno poznate kao zemlje koje imaju visoku kulturu vožnje bicikla. To nije slučajno, ove dve zemlje su uložile mnogo da bi zaslužile tu reputaciju.

HOLANDIJA

Holandija trenutno ima 23 miliona bicikala na 17 miliona stanovnika, a sada želi da poveća broj onih koji koriste bicikl kao osnovno prevozno sredstvo. Iz tog razloga vlada Holandije je odlučila da u narednom periodu investira 345 miliona eura u novu biciklističku infrastrukturu kako bi dobili novih 200 hiljada biciklista u naredne 3 godine.

Cilj ovog projekta je i da se građanima omogući da lakše dođu do škole ili posla, ili da lakše i brže mogu biciklom da posete rodbinu i prijatelje, kažu iz ministarstva infrastrukture Holandije i u tu svrhu biće izgrađeno 15 novih puteva predviđenih isključivo za vožnju bicikala.

Prema podacima ministarstva za saobraćaj Holandije više od četvrtine svih putovanja koje su imali stanovnici Holandije je kao prevozno sredstvo korišćen bicikl. Ali samo 25% od svih vožnji bicikl je bila odlazak biciklom na posao, dok je 37% svih vožnji bicklom bilo vožnja u slobodno vreme. Ostatak vožnji je bio odlazak u školu, kupovinu ili neku drugu aktivnost.

Takođe, vlada Holandije podstiče kompanije da svojim zaposlenima omoguće parking mesta za bickle kad dođu na posao, kao i tuševe da mogu da se istuširaju kad dođu na posao.

17 miliona stanovnika Holandije godišnje biciklom pređe oko 15.5 milijardi kilometara, što znači da svaki stanovnik godišnje biciklom pređe 912km. Došlo se do podatka da na ovaj način stanovnici Holandije uštede zdravstvenom sistemu oko 19 milijardi eura godišnje.

DANSKA

Danska ima više od 12000 kilometara biciklističkih staza, i pored Holandije ima najbolju biciklističu infrastrukturu na svetu. Oko 16% svih putovanja u Danskoj čini vožnja bicikla. U proseku svaki danac dnevno biciklom pređe 1.6km dok je u Kopenhagenu ta cifra neverovatnih 3km. Oko 50% dece uzrasta 11-15 godina u školu ide biciklom. 90% stanovnika Danske poseduje bicikl, dok automobil poseduje samo 40% danaca (interesantno je da 95% amerikanaca poseduje automobil).

U gradovima Danske gde je bicikl osnovno prevozno sredstvo ( Copenhagen, Aarhus, Odense) je zabeleženo 1,1 milion dana bolesti manje, i godišnje se zbog vožnje bicklom u ovim gradovima uštedi približno 215 miliona eura.

Država daje prednost biciklima u odnosu na automobile. Tokom špica saobraćaja u većim gradovima, semafori su sinhronizovani tako da biciklisti mogu da voze bez zaustavljanja na semaforu.. Od 2009. do 2014. godine Danska je u biciklističku infrastrukturu investirala oko 373 miliona eura.

Čak 75% onih koji voze bicikl nastavlja da vozi i zimi, u prilog tome ide i činjenica da se sneg kada padne prvo uklanja sa biciklističkih staza pa tek onda sa autoputeva i puteva namenjenih automobilima.

Interesantno je i da je 32% supermarketa u Danskoj prilagođeno tako da se kupovina može obavljati biciklom.

SRBIJA

Za razliku od Holandije i Danske, stanje u Srbiji je potpuno drugačije. Glavni problem za sve vlasnike bicikala u Srbiji je krađa istih. Npr, u Novom Sadu se procenjuje da godišnje nestane gotovo 2000 bicikala. Nakon krađe, veoma mali procenat ukradenih bicikala bude pronađen i vraćen vlasnicima. Ali to nije problem samo u našoj zemlji i mnoge druge zemlje zapadne Evrope imaju taj problem.

Drugi, ali možda i najveći problem za bicikliste u Srbiji je loša biciklistička infrastruktura. U većim gradovima postoje biciklističke staze ali se one slabo održavaju i ne poštuju od strane vozača automobila koji često parkiraju preko biciklističke staze i za to ostaju nekažnjeni. Problem predstavlja i nedostatak parkinga za bickle jer Zakon ne dozvoljava parkiranje bicikla kraj bandere ili bilo kojoj drugoj stanici koja nije označena kao parking za bicikle.

Ovo su samo neki od problema sa kojima se susreću biciklisti u Srbiji i krajnje je vreme da država prepozna značaj vožnje bicikla i sve koristi koje može da ima od toga i da krene sa konkretnim akcijama i ulaganjima u biciklističku infrastrukturu, ali isto tako i da se među stanovništvom podigne svest o dobrobitima, kako zdravstvenim tako i ekonomskim, koje im vožnja bicikla donosi.

Izvor:
www.researchgate.net
edition.cnn.com
www.cycling-embassy.dk
www.businessinsider.com

Izdvojeni tekstovi

Imaš komentar ili pitanje na ovaj tekst?

Pošalji nam email!