13.09.13 JAJA: IZVOR ZDRAVLJA ILI NEZDRAVA HRANA?

O ovoj namirnici vladaju suprotstavljeni stavovi: dok jedni tvrde da je dragocena jer sadrži obilje nutrijenata, drugi smatraju da je uglavnom treba izbegavati.

Kokošja jaja predstavljaju jednu od osnovnih životnih namirnica naše nacije i skoro je nemoguće pronaći frižider u kojem nema bar jednog pakovanja ove vrste hrane. Nekada je svako domaćinstvo u selu ili prigradskom naselju imalo svoje koke kojima se davala prirodna hrana pa su se dobijala jaja visokog kvaliteta. Danas, kada je industrija umešala svoje prste u sve pa i u uzgoj kokošaka i proizvodnju jaja, postoji sve više kontroverzi u vezi sa značajem jaja u čovekovoj ishrani.

Istina je da jaja, kao i većina drugih namirnica, imaju svoje dobre i loše strane. Ipak, moramo biti svesni i činjenice da je neumerenost u njihovom konzumiranju dovela do toga da se nađu na listi namirnica potencijalno opasnih za ljudsko zdravlje.

Zašto su korisna?

Bogat izvor proteina

Jaje spada u jedan od najboljih izvora proteina, a sadrži i sve esencijalne amino-kiseline. Zato su obavezan deo jelovnika dece i sportista koji često prednost daju belancetu jer sadrži proteine i esencijalne amino-kiseline, a za razliku od žumanceta ne sadrži holesterol.

Lek za malokrvne

Ova namirnica izuzetno je dobar izvor gvožđa, pa se osobama koje imaju problema sa anemijom savetuje kao neizostavan deo jelovnika.

Hrana za mozak

Zahvaljujući sastojku kolinu, ključnoj komponenti mnogih struktura u ćelijskim membranama, jaja poboljšavaju funkcije mozga, pa se konzumiranje ove namirnice preporučuje svima koje se bave intelektualnim radom.

Izvor vitamina

Pored mnogobrojnih korisnih sastojaka, svakako treba istaći i vitamine B12, D i E, koji značajno doprinose vrednosti ove namirnice i njene dobrobiti za čovekovo zdravlje.

Poboljšavaju vid

S obzirom na to da su odličan izvor luteina i zeaksantina, jaja se mogu svrstati u namirnice koje doprinose zaštiti zdravlja očiju. Postoje brojni podaci koji povećan unos luteina i zeaksantina povezuju sa smanjenim rizikom od razvoja staračke makularne degeneracije koja ponekad dovodi do slepila.

Pokretač energije

Zahvaljujući bogatstvu biotina, vitamina koji učestvuje u metabolizmu masti i ugljenih hidrata, konzumiranje jaja podstiče stvaranje energije u organizmu. Uz to, ovaj vitamin čuva zdravlje kože, kose i noktiju. Upravo iz tog razloga često se u kućnim uslovima pripremaju maske za lice i kosu čiji je obavezan sastojak žumance.

Pogodna su za dijete

Rezultati istraživanja objavljeni u časopisu Američkog nutricionističkog koledža pokazuju da konzumiranje jaja stvara osećaj sitosti, smanjuje apetit i samim tim doprinosi gubitku kilograma. Osim toga, to je niskokalorična namirnica jer jedno jaje sadrži svega oko 70 Kcal.

Bogata su folnom kiselinom

Jedno jaje dnevno pokriva 26 odsto potreba organizma za folnom kiselinom, koja podstiče funkcije mozga, jača vid i naročito je značajna za trudnice.

Poboljšavaju raspoloženje i jačaju imunitet

Naučnici su otkrili da jaja sadrže DHA (docosahaexaeonic acid), važnu komponentu koja pospešuje mentalne funkcije i koncentraciju. DHA pripada omega-3 porodici esencijalnih masnih kiselina koje imaju izuzetno važan uticaj na zdravlje i opšte stanje organizma. Nizak nivo DHA povezuje se sa promenama raspoloženja, gubitkom memorije, umorom i slabljenjem vida. Neka istraživanja pokazuju da je DHA koja se nalazi u majčinom mleku odgovorna za imunitet, rast i sposobnost odojčeta da uči.

Jednostavna su za pripremu

Pored toga što su vrlo zdrava, jaja su pogodna za pripremu različitih jela i ne zahtevaju gotovo nikakvo kulinarsko znanje. Dakle, lako se pripremaju, a u kombinaciji sa povrćem i krompirom predstavljaju kompletan obrok. Teorija o kombinovanju hrane ističe da jaja ne treba mešati sa hlebom i žitaricama, jer se tada teško vare i narušava se jedno od najvažnijih pravila da koncentrovane proteine i ugljene hidrate ne treba konzumirati u istom obroku.

Zbog čega su štetna?

Belance je teško za varenje

Zagovornici alternativne medicine ističu da je belance potpuno neupotrebljiva namirnica koja u sirovom stanju blokira proces varenja, a ukoliko je termički obrađeno oduzima više energije nego što može da je obezbedi.

Žumance – izvor “lošeg” holesterola

Ovo je sigurno jedan od glavnih razloga zašto je jaje ozloglašena namirnica. Danas kada su kardiovaskularne bolesti dostigle epidemijske razmere, stručnjaci sve češće upozoravaju na umerenost u konzumiranju namirnica bogatih zasićenim masnoćama, među kojima su i jaja. Sa druge strane, postoje struje koje tvrde da je uticaj ove namirnice na podizanje lošeg holesterola običan mit, kao i da lecitin iz jajeta utiče na snižavanje nivoa holesterola. Kao i obično, dok se ne utvrdi prava istina, preostaje nam samo umerenost, kao jedino pravo rešenje. Ako zdrava osoba pojede tri do četiri jajeta nedeljno, sigurno neće narušiti svoje zdravlje. Ali oni koji već imaju povišen holesterol i potvrđenu dijagnozu kardiovaskularnih bolesti, ne bi trebalo da jedu više od dva jajeta nedeljno.

Rizik od salmonele

U letnjem periodu prilikom upotrebe jaja treba naročito biti oprezan jer su ona potencijalni izvor salmonele i drugih veoma toksičnih mikroorganizama. Tada ih treba kupovati od proverenih proizvođača, a nije zgoreg da i sami testiramo njihovu svežinu: potopiti jaje u posudu sa vodom – ako potone, to znači da je sveže, ako ne tone potpuno ili pliva po površini, postoji mogućnost da sadrži salmonelu. Kako ova bakterija može da se nađe i na ljusci, neophodno je pridržavati se higijenskih mera u kuhinji i prati ruke nakon dodirivanja ove namirnice, a odeljak za jaja u frižideru povremeno temeljno očistiti.

Štetne materije u neorganskim jajima

Ako nismo u mogućnosti da konzumiramo takozvana organska jaja, u organizam unosimo čitav niz štetnih materija, uključujući i arsen koji se daje kokoškama kako bi se uništili paraziti i stimulisala proizvodnja jaja.

Rizik za osobe boluju od šećerne bolesti

Dijabetičari koji pojedu čak i jedno jaje nedeljno, udvostručavaju rizik od infarkta ili šloga.

Potencijalni alergen

Žumance jajeta slobodno može da se uvede u ishranu beba već od šestog do osmog meseca života, dok se davanje belanceta ne savetuje do detetove prve godine, jer može da izazove alergijsku reakciju.

Izvor: Life Content

Izdvojeni tekstovi

Imaš komentar ili pitanje na ovaj tekst?

Pošalji nam email!