8.11.18 ISHRANA KOD BOLESTI ŠTITNE ŽLEZDE - OTKRIVANJE I LEČENJE BOLESTI ŠTITNE ŽLEZDE

ŠTA JE ŠTITNA ŽLEZDA I GDE SE NALAZI

Štitna žlezda je žlezda sa endokrinim (unutrašnjim) lučenjem, i nalazi se sa prednje i bočne strane grkljana i dušnika. Pričvršćena je za tireoidnu hrskavicu grkljana i pokreće se prilikom gutanja. Po svojoj veličini, tiroidna ili štitasta žlezda je jedna od najvećih u telu, ima izgled leptira sa raširenim krilima i prosečno teži kod odrasle osobe oko 20 grama. Na rad ove žlezde utiče adenohipofiza preko tireostimulirajućeg hormona (TSH), i luči tiroksin (T4), trijodtironin (T3) i tirokalcitonin. Za sintezu ovih hormona je neophodan jod koji se unosi putem hrane, tj. iz spoljašnje sredine. Tiroksin i trijodotironin utiču na fizički i psihički rast i razvoj. Tireokalcitonin snižava nivo kalcijuma u krvi i zajedno sa parathormonom i vitaminom D reguliše okoštavanje kostiju.

BOLESTI ŠTITNE ŽLEZDE

Bolesti štitne žlezde su veoma česte i zahvataju desetine miliona ljudi u svetu. Dva najčešća poremećaja su pojačana funkcija, hipertiroidizam i snižen obim funkcije, hipotiroidizam. Promena građe štitne žlezde, najčešće uvećanje, struma, može biti udruženo sa hiperaktivnošću ali i sa hipoaktivnom žlezdom. Nekada je štitna žlezda praktično odsutna, atrofična. Ovo je obično završni stadijum u toku hroničnog zapaljenja štitne žlezde, tiroiditisa, kada se razvija i nedovoljna funkcija, hipotiroidizam.

U tkivu štitne žlezde mogu da se pojave i ograničena zadebljanja, čvorovi. Oni mogu da se razvijaju sporo, postepeno ili nastaju naglo. Naglo nastale čvoraste promene su obično hemoragijske ciste, često bolno osetljive, ali mogu biti i druge prirode (zapaljenje, tumor i sl).

KOJI SU SIMPTOMI I KAKO SE POSTAVLJA DIJAGNOZA TIROIDNOG OBOLJENJA

Do poremećaja funkcije štitne žlezde dolazi kada se nekontrolisano luče ili ne luče hormoni. Simptomi mogu biti razni.

Gojenje ili mršavljenje su simptomi koji odmah mogu da ukažu na probleme sa štitnom žlezdom. Gojenje može nastati kao posledica niskog nivo tiroidnih hormona, hipotireoidizam. Kod ove bolesti, često se opaža usporen rad srca. Takođe, ako dođe do nekontrolisanog lučenja ovih hormona, dolazi do naglog mršavljenja, rad srca je ubrzan. a bolest je hipertireoza.

Ono što je odmah vidljivo, i što odmah ukazuje na štitnu žlezdu je otok na vratu. Ovo se smatra jednom od opasnijih stanja štitne žlezde, jer se mogu stvoriti grudvice unutar žlezde, koje dovode do raka.

Kako ovi hormoni utiču i na psihički razvoj, smanjeno lučenje može dovesti do umora, usporenog i depresivnog raspoloženja. Povišeno lučenje može dovesti do prekomernog znojanja i averziji prema toploti.

Takođe, simptomi oboljena štitne žlezde se često mešaju sa simptomima menopauze, pa jednostavan test krvi može rešiti tu dilemu.

Sumnja na bolest štitne žlezde se vrlo lako može ukloniti. Jednostavan test krvi može pokazati vrednosti hormona i lako videti da li štitna žlezda izaziva probleme u našem organizmu. Ako je TSH visok, to znači da je funkcija štitne žlezde niska, a ako je nizak, onda je funkcija visoka. Ostali testovi, pored razgovora i pregleda, koje lekar može da potraži u potvrdi dijagnoze su: punkcija tankom iglom i citopatološki pregled aspirata, ultrazvuk štitne žlezde, scintigrafija štitne žlezde, radiografija grudnog koša, CT ili MR se retko koriste u oceni nisko položenih struma i eventualnih metastaza u vratu i grudnom košu.

Neke od bolesti koje izaziva ova žlezda su:

1. HAŠIMOTOVA BOLEST (HIPOTIROIDIZAM)

Hašimotova bolest nastaje usled visokog TSH, odnosno kada je funckija štitne žlezde niska. To je autoimuni poremećaj u kojem telo napada štitnu žlezdu, pri čemu ona ne proizvodi dovoljno hormona. Ova bolest je često nasledna. Kao glavni okidači ove bolesti navode se virusi, infekcije, psihofizički stres, zračenje. Ono što je specifično za Hašimoto je to što je najčešće udružen sa drugim autoimunim bolestima, kao što su reumatoidni artritis, lupus, šećerna bolest, perniciozna anemija, Sjogrenov sindrom, celijakija. Na početku bolesti, zbog oslobađanja hormona štitaste žlezde iz njenih oštećenih ćelija, dolazi do pojave simptoma hipertireoidizma. Ovi simptomi traju nekoliko dana, do par nedelja, pa dolazi do pojave simptoma hipotireoidizma.

2. GRAVESOVA BOLEST

Gravesova bolest je najčešći uzročnik hipertireoze. To je autoimuni poremećaj, koji napada štitnu žlezdu i izaziva oslobađanje visokog nivo tiroidnih hormona. Jedan od prepoznatljivih simptoma ove bolesti jeste otok iza očiju.

LEČENJE TIROIDNIH BOLESTI

Poremećaji tiroidne funkcije, hiper ili hipotiroidizam, obično se leče lekovima. Poremećaji građe, naročito ako se sumnja na malignitet ili postoje smetnje kod gutanja i disanja, leče se operacijom.

Ako dođe do dijagnoze hipotireoidizam, lečenje se sastoji od terapija lekovima. To obično dovodi do primetnog poboljšanja u roku od par nedelja. Dugoročan tretman može povećati nivo energije, sniziti nivo holesterola, i dovesti do postepenog gubitka težine. Većina ljudi sa hipotiroidizmom će morati da uzima hormone štitne žlezde do kraja života.

Najčešći tretman hipertireoze uključuje antitiroidni lek, koji ima za cilj da smanji količinu hormona koje proizvodi tiroidna žlezda. Lekovi se često moraju piti i nakon što problem nestane. Drugi lekovi mogu smanjiti simptome kao što su ubrzan puls i drhtanje. Druga opcija je radioaktivni jod, koji uništava štitnu žlezdu u roku od 6 do 18 nedelja. Kada se štitna žlezda uništi ili ukloni operacijom, većina pacijenata mora da počne uzimanje hormona štitne žlezde u obliku tableta. Uklanjanje štitaste žlezde može da izleči hipertireozu, ali je ova procedura preporučljiva samo ako antitiroidni lekovi ne deluju.

ISHRANA KOD BOLESTI ŠTITNE ŽLEZDE

Kod lečenja tireodnih bolesti preporučuje se raznovrsna hrana, pre svega, povrće i voće, kao i hrana siromašna zasićenim masnim kiselinama. Pored toga, preporučuje se bezmasno meso i mlečni proizvodi sa malo mlečne masti. Isto tako, treba ograničiti unos soli, šećera, alkohola i kofeina.

Osobe obolele od hipotireoze trebaju da u svoju ishranu uvrste dosta voća, povrća, integralnih žitarica, mahunarki i živine. Za normalnu funkciju štitne žlezde su naročito bitne šargarepa, spanać, kajsije, avokado, banane, seme suncokreta, morske ribe, riblje ulji i integralne žitarice.

Oboleli od hipotireoze bi trebali izbegavatii kupus, kelj, kikiriki, senf, soju, pasulj, brokoli, laneno seme.

Ove namirnice ograničite na najviše 2 puta nedeljno, u manjim količinama, ali ih nemojte potpuno izbaciti iz upotrebe.

Osobe obolele od hipertireoze bi trebali da izbegavaju namirnice bogate jodom, morske alge i morske plodove, trans-masti, keks, kolače, krofne, margarin. Isto kao i oboleli od hipotireoze i oboleli od hipertireoze bi trebali da izbegavaju šećer i rafinisani šećer, kofein, alkohol i da ograniče unos soli.

Za razliku od obolelih od hipotireoze oboleli od hipertireoze bi trebali da jedu kupus i brokoli, sveže ili malo kuvane (barene, blanširane), takođe celo zrno prosa, laneno seme i ulje lanenog semena, losos, skušu, pečurke i jaja u manjim količinama. Celo zrno žitarica poput integralnog pirinča, u kombinaciji sa orašastim plodovima i semenima takođe je dobar izbor hrane jer obezbeđuju dovoljnu količinu cinka.

Kalcijum – Hrana i suplementi bogati kalcijumom mogu ometati apsorpciju levotiroksina. Razmak od 4 sata, između uzimanja namirnica i suplemenata bogatih kalcijumom i uzimanja levotiroksina, će biti dovoljan da nema negativne interakcije između ove dve supstance. Imajte uvek na umu da mlečni proizvodi sa malo mlečne masti i dalje u sebi sadrže veće količine kalcijuma bez obzira što imaju malo masti.

Soja – Soja negativno utiče na apsorpciju tiroksina, pa bi zato trebali izbegavati soju i proizvode koje sadrže soju ukoliko uzimate tiroksin. Ukoliko ipak i želite da uzmete soju i proizvode koje je sadrže napravite što je moguće veću pauzu između jedenja soje i uzimanja tiroksina

Sojino mleko određenih brendova povučeno je iz prodaje od strane vlasti u zemljama poput Irske, Australije, Novog Zelanda i Japana, jer sadrže prekomerne količine joda ili su visoko obogaćeni morskim algama koje prirodno sadrže jod.

Jod – Tradicionalno se problem joda u bolestima štitne žlezde posmatrao sa stanovišta nedostatka ovog retkog elementa. Kao posledica nedostatka joda pojavljivala su se područja endemske gušavosti sa svojim najtežim oblicima u vidu poremećaja u razvoju novorođenčeta i deteta. Danas je taj problem zahvaljujući merama nadoknade joda u ishrani u velikoj meri rešen iako još uvek postoje oblasti sa nedostatkom joda.

Nasuprot ovoj tradiciji koja danas u velikoj meri ostaje u siromašnim krajevima sveta, u bogatim zemljama sve više se javlja problem viška joda u namirnicama ali i u lekovima, kozmetičkim preparatima i mnogim drugim vidovima kojima se unosi. Problem viška joda se u osnovi može podeliti u dve grupe:

  • višak joda kao egzogeni (spoljašnji) činilac u izazivanju tiroidnih bolesti (hipertiroidizam, tiroiditis)
  • uticaj joda na testove tiroidne funkcije i pripremu za ispitivanje u pojedinim poremećajima zdravlja (naročito kada se traga za eventualnim ostacima tiroidnog tkiva posle lečenja od karcinoma štitaste žlezde).

Ishrana sa malo joda ne znači “ishrana bez joda” To znači da se isključuju namirnice koje sadrže velike količine (više od 20 mikrograma joda po serviranju) joda, namirnice koje sadrže umerene količine joda (5 do 20 mcg po obroku) se ograničavaju. Slobodno se jede sva hrana koja sadrži malo joda (do 5 mcg po obroku). Nema razloga za brigu, izbor dozvoljenih namirnica je vrlo veliki.

Tablete gvožđa – tablete i suplementi gvožđa mogu da ometaju apsorpciju tiroksina. Pa zato doktori preporučuju pauzu od dva sata između uzimanja gvožđa i tiroksina. Budite oprezni jer i multivitaminski preparati često sadrže veće količine gvožđa.

Izvor: stetoskop.info , cigota.rs , kalorijskatablica.com

Izdvojeni tekstovi

Imaš komentar ili pitanje na ovaj tekst?

Pošalji nam email!