26.03.13 Hormon rasta i njegova primena u sportu

Hormon rasta (Somatotropin)

Kao što mu i samo ime govori, glavna funkcija somatotropina je da podstiče rast tela. Od najranijeg detinjstva do završetka puberteta osigurava rast i jačanje kostiju. Nakon okoštavanja, kada rast u visinu više nije moguć, hipofiza i dalje luči velike količine somatotropina, što je naučnike navelo na razmišljanje da postoje još neke funkcije tog hormona.

U međuvremenu su brojna istraživanja otkrila njegovu značajnu ulogu u regulisanju metabolizma te pri umnožavanju odnosno deobi pojedinih telesnih ćelija.

Fiziološko delovanje hormona rasta

Somatotropin stimuliše rast mnogih tkiva u telu povećavajući, pre svega, broj ćelija, a tek manjim delom i njihov volumen. To uključuje i skeletnu muskulaturu te ostale telesne organe.

Transport aminokiselina, kao i sinteza proteina, takođe su povećani njegovom upotrebom. Delovanje somatotropina možemo zapravo podeliti u dve grupe. Direktno delovanje sastoji se od uticaja na metabolizam ugljenih hidrata i metabolizam masti. Indirektno delovanje odvija se uz pomoć insulinu sličnih faktora rasta ili tzv. somatomedinima.

Somatotropin – hormon štednje

Naučnici često naglašavaju kako je hormon rasta vrlo značajan kod energetskog deficita, odnosno gladovanja. U tim uslovima on deluje dvostruko. S jedne strane smanjenom potrošnjom glukoze štedi energiju, a s druge strane mobiliše masne ćelije na otpuštanje masnih kiselina u krvotok gde služe kao izvor energije.

Hormon rasta i insulin

Vrlo je važno spomenuti usku vezu između somatotropina i insulina. Hormon rasta može delovati kao antagonist insulina tj. poništavati njegove učinke. U drugčijim uslovima, somatotropin deluje sinergijski pojačavajući i podržavajući delovanje insulina.

Upotreba hormona rasta u sportu

Nasuprot anaboličkim steroidima, koji se u sportu upotrebljavaju više od pola veka, hormon rasta je svoju primenu među vrhunskim sportistima našao tek zadnjih dvadeset godina. Naravno, oni sportisti koji su bili skloni eksperimentisanju, koristili su humani hormon rasta još od 1985. godine.

Šira javnost je po prvi put spoznala činjenicu da se u vrhunskom sportu pimenjuje hormon rasta kada je to javno priznao profesionalni igrač američkog fudbala Lyle Alzado. U međuvremenu je umro od tumora mozga te je pre smrti za svoju bolest okrivio masovnu zloupotrebu nedozvoljenih sredstava.

Isto tako, posle velikog skandala u Seulu 1988 godine, Ben Johnson je pred istražnom komisijom priznao da je uz anabolike nekoliko godina koristio i hormon rasta. Samo u toj sezoni platio je 10000 dolara za 10 bočica somatotropina.

Što se tiče troškova, najteže je ipak profesionalnim bodybuilderima koji izdvajaju između 30000 i 50000 dolara godišnje.

O sve većem uzimanju hormona rasta među sportistima, svedoči i činjenica da stopa ukupne svetske proizvodnje tog hormona daleko premašuje medicinske potrebe te raste iz godinu u godinu. Danas je poprilično jasno da većina profesionalaca (i ambicioznih te bogatih amatera) koristi hormon rasta jer to pre svega diktira konkurencija, a oni to sebi jedino i mogu finansijski obezbediti. Onaj ko ne želi ući u to, automatski gubi korak sa ostalima. To je, na žalost, surova realnost vrhunskog sporta. Hormon rasta i njegovo delovanje predstavlja sve o čemu svaki sportista sanja. Pre svega to je:

  • Anaboličko delovanje – ubrzan razvoj mišićne mase i snage kroz povećanu sintezu proteina
  • Anaboličko delovanje – putem hiperplazije, tj. povećanjem broja mišićnih ćelija (naučno još uvek pod znakom pitanja)
  • Lipotropičko delovanje – smanjivanje masnih naslaga kroz pojačano oslobađanje masnih kiselina i njihovo korišćenje kao izvor energije.
  • Pozitivno delovanje na vezivna tkiva – jačanje kostiju, tetiva, ligamenata i hrskavica kroz povećanu sintezu kolagena

Iako nedostaju prava istraživanja koja bi pokazala kako hormon rasta deluje na sportiste, praksa je višestruko dokazala da je vrhunski sport praktično nezamisliv bez njegove upotrebe. Naravno, hormon rasta nije čudotvorno sredstvo kao, uostalom, niti jedna druga vrsta preparata, od kojeg će neko odmah trčati 9,8s na 100m. I dalje sve ostaje samo na sportisti, njegovom genetskom potencijalu, psihi, kvalitetnim pripremama i novčanim ulaganjima. Hormon rasta ili anabolici neće trčati, skakati ili dizati tegove umesto njega.

Akromegalija

Ova bolest je pre uglavnom bila poznata po tome što uzrokuje tumor hipofize, koja zbog njega luči velike količine hormona rasta. Takva hiperprodukcija dalje izaziva brojne promene na samom telu.

U zadnje vreme takvi poremećaji primećeni su kod jednog broja sportista koji očigledno prolongirano zloupotrebljavaju velike doze hormona rasta. U simptome akromegalije ubrajamo:

  • Promenu fizionomije lica kroz rast usana, nosa, ušiju i jezika te bujanje jagodice, donje i gornje vilice
  • Povećanje ekstremiteta (šake, stopala)
  • Artrozu zglobova
  • Zadebljanje kože
  • Različite smetnje endokrinog sistema (npr. diabetes mellitus)
  • Mutacija glasa
  • Glavobolja i bolovi u udovima
  • Različite smetnje kardiovaskularnog sistema (npr. visoki krvni pritisak)
  • Miopatija (upalna i degenerativna oboljenjamuskulature)
  • Sindrom karpalnog tunela (bolovi u stopalima, ručnom zglobu i prstima)

(Izvor: “Doručak šampiona”, Goran Tepšić i Charlie Francis)

Izdvojeni tekstovi

Imaš komentar ili pitanje na ovaj tekst?

Pošalji nam email!