28.10.13 Endorfini - Hormoni sreće

Supstance koje u nama izazivaju osećaj prijatnosti i zadovoljstva gotovo su neodoljive. Od kokaina do kofeina, ljudi sve više posežu za bilo čime što im može pomoći u olakšavanju stresa i paralizovanju pritisaka koji čine značajan deo života savremenog čoveka. Ali iako smo sve svesniji koliko je upotreba takvih sredstava štetna, naučnici su otkrili kako zdravo telo može samo proizvesti vlastite supstance za dobro raspoloženje koje štite i koriste zdravlju.

Da li naše telo proizvodi prave “droge”?

Da. Ako pod tom rečju mislite na hemijske supstance, onda telo zaista stvara na hiljade njih svakoga dana. Ako pak mislite na različite lekove koji se koriste u medicini za lečenje bolesti, odgovor je još uvek pozitivan. Ljudsko telo stalno nastoji da izleči samo sebe.

Koje vrste dobrih “droga” proizvodi naše telo?

Najjače droge koje izazivaju dobro raspoloženje nazivaju se narkotici. Oni blokiraju bol i proizvode osećaj izuzetnog zadovoljstva. Korisni su i u ublažavanju jakih, neizbežnih bolova. Međutim, nakon duže upotrebe ti lekovi mogu postati štetni i izazvati zavisnost. Naučnici su ustanovili da telo samo proizvodi supstance slične narkoticima. Zajedničkim imenom zovemo ih endorfinima.

Želite li da se osvedočite u delovanje tih hormona?

Sledeći put kada se udarite po prstu, primetićete kako jaki bol brzo nestaje nakon čega nastupa stanje olakšavajuće omamIjenosti. Ljudi koji su ozleđeni u nesrećama ili ranjeni vojnici retko su kada odmah svesni težine svoje povrede. Sportisti mogu čak slomiti kost u čaru takmičenja i ne osetiti bol sve dok ne završi utakmica. To su sve primeri endorfina na delu.

Pre mnogo godina dr. Hans Seyle ustanovio je da strah ili srdžba mogu podstaknuti ispuštanje bujice adrenalina u krvotok. Taj dodatni adrenalin daje čoveku posebnu snagu koja ga osposobljava za borbu ili beg od izvora opasnosti. Međutim, mnoga kasnija istraživanja su pokazala da takvi osećaji straha i srdžbe mogu štetiti telu ukoliko traju duže vremensko razdoblje. I druge negativne emocije, kao što su dugotrajna žalost, mržnja, ogorčenost ili ozlojeđenost, takođe mogu iscrpiti zalihe hormona koji podstiču mehanizme neposrednih reakcija na uzročnike stresa i oslabiti odbranu
organizma protiv bolesti.

Ako negativne emocije mogu biti razorne šta je sa pozitivnim?

Norman Cousins je odškrinuo vrata novog područja istraživanja kada je sam sebe izlečio od smrtonosne bolesti gajenjem pozitivnih emocija kao što su radost, smeh, ljubav, zahvalnost i vera, uz zdrave životne navike. Otada su psiho-neuro-imunolozi izolovali mnoge supstance koje proizvode emocije u mozgu. Nazivaju se endorfinima. Oni blokiraju bol, podstiču ozdravljenje, jačaju imunološki sistem i izazivaju divan osećaj zadovoljstva.

Način na koji razmišljamo može štetiti ali i pomoći ozdravljenju našeg tela

Emocije su poseban, važan deo naše ličnosti i našeg bića. Uporno negovanje negativnih emocija može podstaknuti pojavu bolesti, dok pozitivne emocije koriste celom organizmu. Lekari se, na primer, uče da ne smeju zatvoriti vrata nadi kod bolesnika obolelih na smrt. Brižni lekar, koji sa pouzdanjem i optimizmom kaže pacijentu: “Imam osećaj da ćete biti jedna od deset osoba koja će pobediti ovu bolest”, često će biti iznenađen ispunjenjem svog proročanstva. Takve reči utiču
sasvim suprotno od te iste prognoze izražene na drugačiji način: “Imate samo deset posto izgleda da preživite.”

Kako još možemo podstaknuti proizvodnju ovih posebnih hormona?

Odavno je poznato da je vežbanje korisno za zdravlje. Naučnici su počeli primećivati da se prijatni osećaji nakon vežbanja ne mogu objasniti samo kao učinak vežbanja. U ljudskom se organizmu događa nešto više, a to nešto više je, zapravo, povećanje nivoa endorfina.

Da li bi taj osećaj mogao biti samo posledica pozitivnog mišljenja?

Delovanje i narkotika i endorfina može se omesti određenim hemikalijama. Ako se one daju osobi kojoj se ublažavaju bolovi pomoću morfijuma, njegovo će se delovanje izgubiti gotovo istog trena.
Čovek koji oseća posebno zadovoljstvo zahvaljujući proizvodnji endorfina u telu, takođe će izgubiti taj osećaj ukoliko primi takvo sredstvo. Te su reakcije vrlo specifične.

Međutim, činjenica je da je proizvodnja endorfina posledica pozitivnog razmišljanja. Rešavanje sukoba, odbacivanje mržnje i ogorčenosti, negovanje ljubaznosti, velikodušnosti i zadovoljstva, kao i jačanje vere podstaknuće proizvodnju endorfina u našem mozgu i povećati sposobnost tela da se odupre bolestima. A fizička korist od redovnog hodanja delovaće poput deserta na kraju dobrog obroka.

Kako proizvesti endorfine?

  • Bavite se vežbanjem svaki dan
  • Svakodnevno sebi priuštite po koji trenutak samoće
  • Budite ljubazni prema drugima
  • Dovoljno se naspavajte
  • Ne gubite vreme, dobro isplanirajte dan
  • Odrecite se opojnih sredstava
  • Budite radosni

Izvor: “Moć zdravlja”, Dr Hans Dil, Dr Elen Ludington

Izdvojeni tekstovi

Imaš komentar ili pitanje na ovaj tekst?

Pošalji nam email!