24.09.19 DA LI JE STEVIJA ZDRAVA?

Stevija je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice glavočika (Asteraceae). Najbolje uspeva u područjima mediteranske (suptropske) i umereno kontinentalne klime, a u hladnijim područjima se gaji kao jednogodišnja biljka. U listovima stevija sadrži materije steviozid i rebaudeozid A, kao i još šest drugih glikozida koji proizvode izuzetno slatki ukus. Listovi stevije su vrlo slatki, i do trideset puta slađi od običnog šećera – saharoze. Nasuprot tome, stevija je za razliku od šećera veoma niskokalorična. Upravo iz tih razloga stevija se sve više koristi u ishrani kao zdrava zamena za šećer. Savremena industrijska proizvodnja maksimalno je eksploatisala ovu biljku pa zaslađivače od stevije možete pronaći u prahu ili u tabletama dozirane i pripremljene za korišćenje.

Pored toga što se koristi kao zaslađivač, stevija se koristi i u druge terapeutske svrhe, pomaže pri otklanjanju mučnine, upale desni, smanjuje glad pa se koristi u dijetama, reguliše krvni pritisak i utiče na zdravlje kože.

ZDRAVSTVENE KORISTI STEVIJE

  • Delovi biljke stevije sadrže veoma malo kalorija. Suvi listovi stevije poseduju otprilike 40 puta više slatkoće od šećera. Ovaj kvalitet slatkoće u steviji je posledica nekoliko glikozidnih jedinjenja, uključujući steviozid, steviolbiozid, rebaudiozide A-E i dulkozid.
  • Steviozid je glikozidno jedinjenje koje je ne-ugljeni hidrat. Dakle, nedostaju mu svojstva koja poseduju saharoza i drugi ugljeni hidrati. Za ekstrakte stevije, poput rebaudiozida-A, otkriveno je da je 300 puta slađi od šećera. Osim toga, kao prehrambeni sastojak koji ima skoro nula kalorija, ekstrakti stevije imaju nekoliko jedinstvenih svojstava kao što su dug rok trajanja, tolerancija na visoke temperature, nefermentacija.
  • Biljka stevije sadrži mnogo sterola i antioksidativnih jedinjenja poput triterpena, flavonoida i tanina. Neke od fitohemikalija flavonoidnih anti-oksidansa prisutnih u steviji su kaempferol, kvercetin, hlorogena kiselina, kofeinska kiselina, izokercitrin, izo-steviol, itd. Istraživanja su otkrila da kaempferol može smanjiti rizik od raka pankreasa za 23% (Američki časopis za epidemiologiju ).
  • Hlorogena kiselina smanjuje enzimsku konverziju glikogena u glukozu pored smanjene apsorpcije glukoze u crevima. Na taj način ona pomaže u smanjenju nivoa šećera u krvi.
  • Otkriveno je da određeni glikozidi u ekstraktu stevije proširuju krvne sudove, povećavaju izlučivanje natrijuma i lučenje urina. Zapravo, stevija u nešto većim dozama, od onih koje se koriste kao zaslađivač, može pomoći snižavanju krvnog pritiska.
  • Budući da je zaslađivač bez ugljenih hidrata, stevija ne pogoduje rastu bakterije Streptococcus mutans u ustima kojoj se pripisuje pojava zubnog karijesa i zubnih šupljina. S druge strane, otkriveno je da određena jedinjenja stevije inhibiraju bakterije koje izazivaju karijes u ustima.
  • Stevija sadrži mnogo vitalnih minerala i vitamina koji u veštačkim zaslađivačima nedostaju.

NEGATIVNI EFEKTI STEVIJE

Iako nam se stevija preporučuje kao zdrava zamena za šećer, neka istraživanja ukazuju na štetne efekte uzimanja stevije. Naime, neka istraživanja, koja su doduše kasnije opovrgnuta, pokazala su povezanost određeniih sastojaka stevije sa pojavom kancera. Takođe, mnogi korisnici širom sveta su kao negativne posledice prijavljivali bol u mišićima, vrtoglavicu i mučninu.

Ono što nikako ne ide u prilog steviji je da naša tela nisu projektovana da rukuju zaslađivačima bez kalorija, bilo da su ona prirodna ili veštačka. Jesti zaslađivače kao što je stevija može telo dovesti u stanje hipoglikemije, odnosno stanje niskog nivoa šećera, tj. glukoze u krvi, mišljenja su mnogi stručnjaci.

Posebno treba obratiti pažnju je da stevija ne podržava sintezu glikogena. Naime, ako se putem hrane ne unese određena količina glukoze, smanjuje se broj glikogena, koji telu daju potrebnu energiju. Tada dolazi do oslobađanja adrenalina i kortizola, hormona stresa, čije je često oslobađanje štetno za nadbubrežne žlezde i celokupno zdravlje, tako što slabe imunološki sistem i povećavaju mogućnost upala. Osim toga, telo ne može pretvoriti neaktivni hormon štitne žlezde T4 u aktivni hormon T3 bez odgovarajućeg broja glikogena. Nastala hipotireoza dovodi do usporenog metabolizma, a to znači niz simptoma kao što su debljanje, gubitak kose i nedostatatak energije.

ZAKLJUČAK

Iako se već vekovima koristi u određenim narodima, stevija je relativno skoro počela sa širokom upotrebom u komercijalne svrhe i potrebno je vreme da se sagledaju dobre i loše strane njenog korišćenja. Iz tog razloga, kao i sa svim ostalim, tako i sa stevijom ne bi trebali preterivati. Na taj način ćete maksimalno iskoristiti sve zdravstvene benefite koje ova biljka pruža, istovremeno smanjujući sve moguće negativne efekte na minimum

Izvor: nutrition-and-you.com
zdravisimo.com
http://cokolade.rs

Izdvojeni tekstovi

Imaš komentar ili pitanje na ovaj tekst?

Pošalji nam email!