12.10.18 DA LI ČUVATE HRANU NA PRAVI NAČIN - SAVETI ZA BEZBEDNO ČUVANJE HRANE

Bez obzira da li stavljate hranu u frižider, zamrzivač ili fioku, imate mnoštvo mogućnosti da sprečite da se hrana pokvari.

Glavni razlog bezbednog čuvanja hrane je da sačuvate sebe i ostale od bolesti koje prouzrokuje pokvarena hrana, tu se pre svega misli na bakterije Escherichia colli i Salmonella sp. Držanje hrane na preporučenim temperaturama je jedan od najboljih načina za sprečavanje ili usporavanje rasta ovih bakterija.

OSNOVE ČUVANJA HRANE

Stavite u frižider ili odmah zamrznite kvarljive proizvode. Hrana koja zahteva da se čuva na nižim temperaturama treba da se odloži u frižider čim uđete u kuću.

Nikada nemojte dozvoliti da meso, morska hrana, jaja ili proizvodi koji zahtevaju hlađenje budu na sobnoj temperaturi duže od dva sata (jedan sat ako je temperatura vazduha iznad 30 °C). Takođe, kada stavljate hranu u frižider ili zamrzivač nemojte staviti previše proizvoda tako da vazduh ne može da kruži.

Održavajte odgovarajuću temperaturu unutar frižidera i zamrzivača . Temperatura u frižideru treba da bude konstatntno oko 4 °C a zamrzivača oko -18 °C. Periodično proveravajte temperaturu unutar uređaja za hlađenje. Termometri su najbolji način provere ovih temperatura i uglavnom su jeftini za nabavku.

Proverite na etiketama proizvoda na kojim temperaturama treba da se čuvaju ti proizvodi. Mnogi proizvodi koji nisu meso, mlečni proizvodi ili povrće takođe zahtevaju čuvanje u frižideru.

Ukoliko kupujete gotove obroke koji su spremni za jelo najbolje bi bilo da ih odmah pojedete ili ukoliko niste u mogućnosti odmah odložite ih što je moguće kraće u frižider i prvom prilikom pojedite taj obrok. U suprotnom što duže stoji napolju ili čak i u frižideru veće su mogućnosti za razvoj Listeria bakterije koja kod ljudi i životinja može da izazove ozbiljnu infekciju listeriozu pogotovo ako je temperatura u frižideru veća od preporučene (4 °C).
Budite oprezni kad je pokvarena hrana u pitanju. Ako vam bilo koja namirnica ili proizvod deluju pokvareno, ako izgleda ili miriše čudno, bolje bi bilo da je bacite nego da rizikujete. Budj (plesan) je znak pokvarenosti, ono se može razvijati čak i u frižideru. Budj nije uvek opasnost po zdravlje ali može učiniti hranu kvarljivom. Zato je najsigurnije da izbacite hranu na kojoj se pojavila buđ.

Imajte na umu da hrana može napraviti zdravstvene probleme čak i kad ne izgleda loše, kad se ne oseća i kad nema loš ukus. To se dešava ako je hrana zaražena patogenim bakterijama koje se nalaze u termički neobrađenom ili nedovoljno obrađenom mesu, morskim plodovima, mleku i jajima, prljavoj vodi, kao i u voću i povrću.

Ukoliko se pridržavate i drugih pravila, pre svega higijenskih, da perete ruke pre rukovanja hranom, da držite čistim površine na kojima se radi sa hranom, da odvajate sveže i neoprane namirnice od namirnica pripremljenih za jelo i ukoliko pripremate hranu na odgovarajućim temperaturama smanjićete rizik od bolesti na minimum.

SAVETI ZA DRŽANJE HRANE U FRIŽIDERU

Mariniranu hranu držite u frižideru. Bakterije se bržo razmnožavaju u hrani koja se marinira i drži na sobnoj temperaturi. Takođe, nikada ne koristite tečnost za mariniranje kao sos, osim ako ga prvo adekvatno ne obradite termički.

Redovno čistite frižider. Ovo pomaže u sprečavanju rasta bakterije Listeria i sprečava da se bakterije sa jedne hrane prenose na drugu. Takođe, nemojte dugo držati isti proizvod u frižideru.

Držite hranu pokrivenom. Hranu u frižideru držite u zatvorenim posudama za hranu ili kesama za čuvanje hrane i svakodnevno proveravajte ostatke hrane koja stoji u frižideru dal je pokvarena. Čuvajte jaja u kartonskim kutijama predviđenim za to, a ne u vratima frižidera, gde je temperatura toplija.

Nikada ne ostavljati hranu u otvorenim limenkama. Ribu, sokove i povrće nikada ne treba vraćati u originalnu metalnu ambalažu, jer hrana reaguje sa metalom i dobija metalni ukus. Bolje je tu hranu premestiti u dobro zatvorenu plastičnu ili staklenu posudu. Iz istog razloga, hranu ne treba zavijati u aluminijumsku foliju.

Proverite datume isteka roka važenja proizvoda. “Najbolje upotrebiti do” datuma znači da proizvođač preporučuje korišćenje proizvoda do ovog datuma za najbolji ukus ili kvalitet. Datum nije datum sigurnosti hrane. U određenom trenutku nakon ovog datuma, proizvod može promeniti ukus, boju, teksturu ili sadržaj hranljivih materija, ali on može ostati zdrav i siguran za upotrebu još dugo nakon tog datuma. Ako ipak niste sigurni ili namirnica izgleda sumnjivo, najbolje bi bilo da je bacite.

Izuzetak od ovoga je hrana za bebe, ova hrana se mora upotrebiti do datuma označenog na pakovanju.

ČUVANJE HRANE U ZAMRZIVAČU

Hrana koja se propisno zamrzne i kuva je bezbedna za ishranu. Hrana koja je propisno upakovana i odložena u zamrzivač na temperaturi od -18 °C, će ostati bezbedna. Iako zamrzavanje hrane ne ubija većinu bakterija, ono zaustavlja rast i razvijanje bakterija.

Iako će hrana u zamrzivaču na -18 °C biti bezbedna njen kvalitet će opadati što duže stoji u zamrzivaču. Duže držanje hrane u zamrzivaču će uticati na njen ukus, miris kao i boju.

Vodite računa o uputstvu na pakovanju za termičko obrađivanje komercijalne zamrznute hrane kako bi ona bila bezbedna za upotrebu.

Zamrzavanje neće puno uticati na nutritivni sastav namirnica. Imam malih izmena u proteinskom sastavu namirnica tokom zamrzavanja.

Ukoliko hrana koja se čuva u zamrzivaču dođe u kontakt sa vazduhom usled lošeg pakovanja mogu se pojaviti promene u izgledu hrane, pa se tako događa da krajevi odmrznutog mesa izgledaju kao da su skuvani. Taj deo mesa se može jesti ali će biti tvrđi i suvlji. “Isušivanje” mesa u zamrzivaču će uticati na kvalitet hrane ali ne i na njenu bezbednost. Upravo iz tog razloga upakujte dobro hranu i izbacite vazduh iz kese pre nego što je zatvorite ili ako imate mogućnosti vakumirajte hranu pre odlaganja u zamrzivač.

Kao i za frižider i za zamrzivač se preporučuje da se redovno proverava temperatura unutar njega. Za to kao i za frižider možete koristiti termometar koji se može nabaviti veoma povoljno.

ŠTA URADITI UKOLIKO NESTANE STRUJE

Ukoliko nestane električna energija, držite vrata od frižidera i zamrzivača zatvorenim koliko god je moguće. Ukoliko se ne otvaraju vrata od frižidera nakon nestanka električne energije, on će održati hranu ohlađenu naredna 4 sata. Zamrzivač će nakon nestanka struje održati adekvatnu temperaturu narednih 48 sati ukoliko vrata ostanu zatvorena

Kada dođe struja treba da proverite da li je hrana ostala nepokvarena. Evo kako ćete to uraditi:

Proverite temperaturu u zamrzivaču čim dođe struja pod uslovom da ste stavili termometar unutar njega pre nestanka struje. Ukoliko je temperatura 4°C ili niža hrana je ostala bezbedna i možete je ponovo zamrznuti ili je možete skuvati.

Hrana u frižideru će ostati nepokvarena i 4 sata nakon nestanka struje ukoliko vrata frižidera ostanu zatvorena. Bacite svu kvarljivu hranu poput mesa ukoliko stoji duže od 2 sata na temperaturi većoj od 4°C.

SAVETI ZA ČUVANJE HRANE KOJA SE ČUVA VAN FRIŽIDERA ILI ZAMRZIVAČA

Proverite da li je konzerva u kojoj se čuva oštećena. Ukoliko je konzerva oštećena (probušena, zarđala, ulubljena…).

Nemojte držati hranu blizu otrovnih supstanci, hemikalija kao i sredstava za čišćenje.

Pridržavajte se preporuka za čuvanje proizvoda koje se nalaze na pakovanju (čuvanje na suvom i tamnom mestu, na sobnoj temperaturi…).

VREME ČUVANJA NEKIH NAMIRNICA

Meso

Mleveno meso, sveže pileće meso ili riba – moraju da se iskoriste istog ili najkasnije sledećeg dana. Meso u komadu može da ostane dva do tri dana, kuvano dva dana. Jelo sa kuvanim mesom može da se drži u frižideru dva dana, a sa pilećim, ćurećim ili ribom – do sutradan.

Mlad sir će ostati svež do nedelju dana, a zreo sir do mesec dana.

Jaja u originalnom pakovanju mogu da ostanu sveža četiri nedelje.

Povrće sadrži veliku količinu vode (80-90 odsto). Što je procenat vode veći, to je osetljivije na čuvanje. U suvom okruženju, povrće brzo izgubi svežinu, ali može da se osveži brzim potapanjem u vodu.

- Povrće čuvati u plastičnim kesama ili kutijama, ili odeljcima koji su za to namenjeni.

- Paradajz treba držati odvojeno od zelene salate, krastavaca i peršuna – jer on, kao i jabuka, oslobađa gas etilen, koji pospešuje zrenje i starenje, pa će ostalo povrće brzo da požuti i izgubi svežinu.

- Luk i krompir staviti na hladno i provetreno mesto, a ne u frižider. Krompir bi trebalo da se drži na tamnom mestu, jer svetlost menja boju površine u zelenu, što dovodi do toga da postane gorak – jer sadrži solanin, materiju koja je otrovna u velikim dozama. Male zelene površine mogu da se otklone, ali ako je ceo krompir zelen – mora da se baci.

Voće sadrži visok procenat vode i osetljive komponente ukusa, što otežava njegovo čuvanje. Svo voće može da se čuva u frižideru, na temperaturi plus četiri stepena, dok banane i tropsko voće treba čuvati na plus deset stepeni

Većina voća ostane sveža ako se stavi u frižider neoprana, neoljuštena, u komadu, i to u plastičnoj kesi ili odeljku za voće i povrće. Nemoguće je tačno reći koliko dugo može da se čuva određena vrsta voća, jer to zavisi od mnogih faktora – kao što su svežina i kvalitet u trenutku kupovine. Generalno, svežina voća u frižideru se održava oko tri dana, dok jabuke, kruške i citrusno voće ostaju sveži i znatno duže.

- Nezrelo voće može da se stavi u frižider i tako odloži zrenje, dok stono voće – kao što je jabuka, kruška, banana… može da ostane na sobnoj temperaturi da sazri, pa tek onda da se stavi u frižider.

- Hlađenjem, banane mogu da potamne, ali to neće uticati na njihovu svežinu.

- Kajsije, borovnice i trešnje mogu da ostanu sveže tri dana, maline dva dana, jagode jedan do dva dana.

- Jabuke, kruške i šljive oslobađaju gas etilen, koji pospešuje zrenje, starenje i propadanje ostalog voća i povrća, pa ih treba držati posebno, u papirnoj ili plastičnoj ambalaži.

Izdvojeni tekstovi

Imaš komentar ili pitanje na ovaj tekst?

Pošalji nam email!