21.05.18 BADEMI U BORBI PROTIV VIŠKA KILOGRAMA - NUTRITIVNA VREDNOST I UTICAJ NA ZDRAVLJE

BADEMI U BORBI PROTIV VIŠKA KILOGRAMA

Bademi su veoma ukusni, a posebno su korisni onima koji se bore sa kilažom, jer iako sadrže dosta kalorija i masnoća, nisu opasni za kilograme. Naime, bademi daju dugotrajnu energiju i zbog toga i nekoliko sati nakon njih nema gladi. Najbolje bi bilo svaki kolač ili grickalicu zameniti sa nekoliko badema. Bademi se jedu i sirovi i pečeni, kao i dodati salatama i jelima. Izuzetno zdrava i ukusna namirnica takođe je i bademovo mleko. Od njih se pravi još i brašno, pasta i ulje. Bademe je najbolje jesti na prazan stomak kako bi se obezbedila bolja apsorpcija hranjivih sastojaka.

Istraživanja kod gojaznih odraslih osoba, dokazala su da ispitanici kojima je sugerisana bademom-obogaćena dijeta (dijeta sa bogatim proteinskim unosom, potrebnim vitaminima i mineralima sa visokim unosom monozasićenih masti, a izrazito malim unosima kompleksnih ugljenih hidrata) gube višak kilograma brže i efektivnije od onih koji su bili na dijeti sa unosom kompleksnih ugljenih hidrata umesto monozasićenih masti. Grupa ispitanika koja je bila na dijeti obogaćenoj bademima potrošili su 39% kalorija od unešenih masti, od kojih je 25% potrošeno iz izvora monozasićenih masti. Nasuprot tome, grupa koja je bila podređena unosu komplesnih ugljenih hidrata pokazala je da troši 18% kalorija od unesenih kalorija iz masti, od kojih je samo 5% potrošenih kalorija bilo iz izvora monozasićenih masti, a 53% od tih potrošenih kalorija je bilo iz izvora ugljenih hidrata. Obe grupe su unosile isti broj kalorija i proteina. Posle 6 meseci prva grupa je imala puno bolje rezultate redukcije telesne težine od drugih, čak 56% bolje rezultate gubljenja telesnih masti od grupe sa dijetom kompleksnih ugljenih hidrata. Interesantna činjenica u ovom istraživanju jeste da su ispitanicima iz prve grupe kojima je utvrđen dijabetes tipa I, redukcije lekova smanjenje na 96%, dok je druga grupa uspela smanjiti konzumaciju lekova za samo 50%.

Preporučena dnevna doza svežih badema bila bi oko 20-30 grama (od 10-15 jezgri badema). Većina osoba koje pokušavaju da izgube na težini izbegavaju bademe zbog njihove velike količine kaloričnosti i masnoća. Strah od dobijanja težine konzumacijom badema je neosnovan. Šta više, osobe koje konzumiraju badem barem dva puta nedeljno imaju manje izglede za dobijanje viška kilograma od onih koji ga ne konzumiraju uopšte, naravno to se odnosi na umerenu konzumaciju.

NUTRITIVNA VREDNOST BADEMA

100 grama badema sadrži 22 grama ugljenih hidrata, 22 grama proteina i 50 grama masti. Iz ovog možete da pretpostavite da mu je i kalorijska vrednost veća u odnosu na mnoge druge namirnice. 100 grama badema ima 579 kalorija. Sadrži 12 grama dijetalnih vlakana, što je 49% potrebne dnevne količine vlakana. Kako može ovako kalorična namirnica da bude toliko dobra, posebno za one koji žele da gube višak kilograma? Odgovor vam leži, upravo, u kvalitetnom nutritivnom profilu ovog voća, čime je badem izgradio svoj autoritet u svetu nutricionizma.

Sjajan je izvor minerala, vitamina i aminokiselina. Vrlo dobar je izvor vitamina E, oko 26 mg na 100 grama, a to je oko 175% potrebne dnevne vrednosti preporučene od strane RDA. Ima izuzetno dobre izvore kompleksa vitamina B, od kojih se najviše ističu riboflavin (vitamin B2), tiamin (vitmamin B1) i niacin (vitamin B3). Od minerala na 100 grama namirnice sadrži mangan, magnezijum, bakar, fosfor. U proseku, svakog ima da zadovoljava 50-100% dnevne vrijednosti preporuke RDA. Sadrži i određene količine cinka, gvožđa i kalcijuma.

Badem spada u proteinsku namirnicu jer na 100 grama ima 22 grama proteina, pa je u tom slučaju odlična grickalica za međuobrok, posebno za osobe koje baziraju svoju ishranu na proteinskom unosu. Adekvatan je izbor za vegaterijance, kojima zbog selektivne ishrane ponekad nedostaju izvori proteina.

Monozasićene masti ili da kažemo „zdrave masti“ od kojih je na 100 grama badema zastupljeno oko 31 gram, su zaslužne za sve zdravstvene blagodeti zaštite po pitanju mogućih kardiovaskularnih bolesti. Pet vodećih epidemioloških studija dokazale su koliko monozasićene masti utiču na smanjenje rizika od srčanih bolesti. Istaživanja su dokazala da konzumacijom badema u sklopu sa umerenom i zdravom ishranom umanjuju ovaj rizik od 30%, pa čak i do 45%. Pomažu balansu holesterola, tako što umanjuju loš holesterol (LDL), a povećavaju dobar holesterol (HDL).


Izvor: www.tablicakalorija.com

Izdvojeni tekstovi

  • O ishrani...

    Ishrana, odnosno nutricija se tumači kao nauka o organskim procesima pomoću kojih organizam prisvaja i koristi hranu i tečnosti za normalno funkcionisanje, rast i održavanje, kao i održavanje ravnoteže između zdravlja i bolesti.

    Continue reading →

Imaš komentar ili pitanje na ovaj tekst?

Pošalji nam email!