6.04.18 ALERGIJSKI RINITIS - UZROCI, SIMPTOMI I TERAPIJA

Alergijska bolest je jedna od najčešćih nezaraznih bolesti i zbog svoje velike učestalosti naziva se „epidemijom 21. veka”. Epidemiološka istraživanja ukazuju da oko 25 odsto ukupne svetske populacije boluje od neke alergije. Utvrđeno je da od 10 do 25 odsto stanovništva ima alergijsku kijavicu, kao najčešću manifestaciju alergijske bolesti.

Simptomi rinitisa nalikuju prehladi, no ako prehlada traje više od nedelju dana, ali javlja se uvek u isto doba godine, najverovatnije se radi o alergijskom rinitisu. Najčešće se javlja kijanje, obično više puta za redom (u salvama), curenje vodenaste sekrecije iz nosa, otok krvnih sudova, što bolesnici osećaju kao začepljenost nosa, ponekad uz gubitak čula mirisa.

Alergijski rinitis smanjuje koncentraciju, izaziva glavobolju, utiče na radnu sposobnost i uzrok je izostanaka iz škole ili sa posla, te može znatno smanjiti kvalitet življenja. Do 75 odsto odraslih bolesnika s rinitisom smatra da im bolest utiče na profesionalni život. Često je udružen s drugim bolestima gornjih disajnih puteva, poput upale sinusa, uha, ili s nosnom polipozom.

Uzroci alergijskog rinitisa

Uzroci alergijskog rinitisa su alergeni, koji mogu biti celogodišnji ili sezonski. Celogodišnji alergeni su najčešće sastojci kućne prašine, posebno grinje koje u njoj žive, dlaka životinja ili plesni, kada alergijski rinitis još zovemo perzistentni, ili trajni rinitis. Sezonski alergeni su polen drveća, trava ili korova. Oblik rinitisa koji se javlja samo u određeno doba godine zovemo sezonski alergijski rinitis.

Simptomi alergijske kijavice

Simptomi polenske kijavice su: napadi kijanja praćeni vodenastom, često obilnom sekrecijom iz nosa, otežano disanje na nos, smanjen osećaj mirisa, svrab nosa često praćen suzenjem i svrabom očiju. Kod rinitisa uzrokovanog grinjama više dominira otežano disanje na nos i umeren svrab i kijanje koje se pogoršava u kontaktu sa kućnom prašinom.

S obzirom da je alergijski rinitis faktor rizika za pojavu astme, uvek treba voditi računa da se pojava kašlja, otežano disanje, ili sviranje u grudima ne protumače kao „loša kondicija”, jer upravo ovi simptomi mogu biti prvi znaci novonastale astme.

Lečenje alergijskih bolesti disajnih puteva

Lečenje alergijskih bolesti disajnih puteva obuhvata:

  • mere izbegavanja alergena
  • farmakološko lečenje (odgovarajući lekovi)
  • specifična imunoterapija

Imunoterapija

Hiposenzibilizacija, odnosno imunoterapija, jedna je vrsta vakcine protiv uzročnog alergena. Dok vakcinacijom protiv zaraznih bolesti (grip, male boginje i dr.) podstičemo naš imunološki sistem da se bori protiv mikroorganizama, alergen-specifičnom imunoterapijom, pokušavamo da umanjimo reakciju imunološkog sistema tj. da stalnom primenom odgovarajućih doza alergena stvorimo „toleranciju” na uzročni alergen.

Kako je „klasična” imunoterapija u vidu potkožnih injekcija (slično davanju insulina) bila praćena burnim kožnim reakcijama (crvenilo i otok na mestu davanja), a opisane su i sistemske neželjene reakcije sa mogućnošću nastanka i anafilaktičkog šoka, ovaj metod sve više ustupa mesto sublingvalnoj (pod jezikom) imunoterapiji.

Sublingvalna imunoterapija

Ovde se koriste veće doze standardizovanih alergena koji se primenjuju u obliku kapi koje se stavljaju pod jezik. Istraživanja pokazuju da je ovaj način podjednako efikasan kao i „klasična” potkožna imunoterapija.

Kome se preporučuje imunoterapija?

Najbolji rezultati postižu se u lečenju polenske kijavice. Kod osoba alergičnih na više vrsta polena rezultati su nešto slabiji nego u slučajevima alergija na jednu vrstu alergena.

Izbegavanje alergena

Evo i par praktičnih saveta: Ako ste alergični na životinjsku dlaku, treba da se izbegava držanje kućnih ljubimaca. Ako ne možete da se odreknete kućnih ljubimaca, onda ih svakako treba ćešće kupati i četkati. Kod alergije na kućnu prašinu pomaže često brisanje prašine vlažnom tkaninom i usisavanje, odstranjivanje tepiha i predmeta koji skupljaju prašinu i grinje, korišćenje antialergijskih dušeka i posteljine. U vreme cvetanja biljaka, onima koji su alergični na polen savet je da se smanjeno izlažu, naročito u jutarnjim časovima, kada je koncentracija polena najveća i kada treba izbegavati i provetravanje stana. Sa porastom temperature, tokom dana, smanjuje se i koncentracija polena.

Alergijska kijavica

Iako alergijska kijavica nije teško oboljenje, ona bitno utiče na kvalitet života, utiče na životnu i radnu sposobnost. Alergijska kijavica je veoma često udružena sa alergijskom astmom, što upućuje na koncept „jedan disajni put, jedna bolest”. Prema statističkim podacima, oko 70 odsto obolelih od astme ima alergijsku kijavicu, a 20 – 50 odsto osoba sa alergijskim rinitisom ima astmu.

Grinje, buđ i polen

Izazivači alergijskih bolesti disajnih puteva su aeroalergeni, od kojih su u kućnoj sredini najčešće grinje i buđ, a u spoljašnjoj sredini polen. Oko 50 odsto osoba sa alergijskom kijavicom ima alergiju na polene od kojih je na našem području najčešći uzročnik korov, tj. Ambrosi artemisiifoli. U Sjedinjenim državama, odakle je ova biljka sredinom 19. veka doneta u Evropu, oko 36 miliona odraslih osoba ima alergiju na ambroziju.

Medikamenti

Osim antihistaminika, u lečenju alergijskog rinitisa koriste se topikalni kortikosteroidi. Oni u terapijskim koncentracijama za lečenje nosa ne ulaze u krv, te nema sistemskih neželjenih pojava vezanih za upotrebu ovih lekova, već samo poželjan učinak na sluznicu nosa. Topikalni kortikosteroidi uspešno smanjuju alergijsku upalu u sluznici nosa, time se smanjuje začepljenost nosa i svi ostali simptomi alergijskog rinitisa.

Izvor: www.betty.rs

Izdvojeni tekstovi

Imaš komentar ili pitanje na ovaj tekst?

Pošalji nam email!