8.12.19 5 NAČINA NA KOJE ČITANJE POBOLJŠAVA NAŠE ZDRAVLJE

devojka čita knjigu

Istraživanje objavljeno u časopisu “Social Science & Medicine” tvrdi da bi čitanje knjiga moglo produžiti životni vek. Na čelu sa istraživačima sa Univerziteta “Yale University School of Public Health”, studija je otkrila da je u grupi odraslih koji čitaju knjige duže od tri i po sata dnevno bilo 23% manje smrtnih slučajeva, u poređenju sa onima koji nisu čitali knjige, tokom 12 godina istraživanja. Iako istraživači nisu uspeli da preciziraju precizne mehanizme pomoću kojih čitanje može povećati dugovečnost, ukazali su na prethodne studije koje su otkrile da čitanje može povećati povezanost između moždanih ćelija, što može umanjiti rizik od neurodegenerativnih bolesti koje mogu skratiti životni vek.

Predstavljamo vam 5 razloga koji će vas, možda podstaknuti da isključite televizor i uzmete neku dobru knjigu da čitate:

1. ČITANJE MOŽE UMANJITI STRES

Smatra se je stres uzrok oko 60 procenata svih ljudskih bolesti i oboljenja; stres može da poveća rizik od moždanog udara za 40% , a srčanih bolesti za 50%. Naravno, svakodnevni život onemogućuje u potpunosti eliminaciju stresa, ali postoje stvari koje možemo učiniti da smanjimo stres i zaustavimo ga da postane ozbiljan zdravstveni problem. Jedna od strategija je čitanje.

Prema studiji iz 2009. koju je sproveo Univerzitet – “University of Sussex” u Velikoj Britaniji, čitanje može da smanji nivo stresa za čak 68% , čak i više od slušanja muzike ili šetnje. Koautor studije, dr David Levis, neuropsiholog iz “Mindlab International at Sussex”, i njegove kolege otkrili su da su ispitanici koji su dnevno samo 6 minuta čitali – bilo da se radi o čitanju novina ili knjige – doživeli usporeni rad srca i smanjenu mišićnu napetost.

“Zaista nije važno koju knjigu ste pročitali, kada se uživite u radnju koja se opisuje u knjizi, vi možete pobjeći od briga i stresova svakodnevnog sveta i provesti neko vreme prepuštajući se mašti. Aktivno uključivanja mašte, podstiče vašu kreativnost i tera vas da uđete u ono što se naziva izmenjeno stanje svesti.” , kaže Dr David Levis

Sledeći rezultati istraživanja, verovatno neće iznenaditi “knjiške moljce”; Studija koju su sproveli istraživači sa Univerziteta u Liverpulu u ​​Velikoj Britaniji početkom ove godine otkrila je da 38% odraslih označava čitanje kao “najbolji lek za stres”.

“Iako su kumulativne društvene koristi od čitanja široko poznate i priznate, važno je takođe prepoznati koristi po naše zdravlje koje ćemo imati od čitanja”, primećuje istraživač dr Josie Billington.

2) ČITANJE MOŽE USPORITI KOGNITIVNI PAD

Kako starimo, naš mozak se usporava i kognitivni zadaci koji su nam pre bili laki, kao što je pamćenje imena ili brojeva, mogu postati izazov. Međutim, prema brojnim istraživanjima, čitanje može pomoći usporavanju ili čak sprečavanju opadanja kognitivnih funkcija, a može čak i sprečiti teže oblike oštećenja kognitivnih funkcija, kao što je Alzheimerova bolest.

Studija istraživača sa “Rush University Medical Center” u Čikagu, objavljena u časopisu “Neurology” u 2013. godini otkrila je da čitanje i druge mentalno stimulativne aktivnosti mogu usporiti demenciju. U ovo istraživanje, glavni autor Robert S. Wilson, iz Centra za bolesti “Rush Alzheimer”, uključio je 294 odrasle osobe prosečne starosti oko 89 godina. Svake godine, u proseku 6 godina pre smrti, učesnici su završili brojne testove pamćenja i razmišljanja. Takođe su ispunili upitnik u kojem su detaljno opisane sve mentalno stimulativne aktivnosti kojima su se bavili u detinjstvu, adolescenciji, srednjim godinama i kasnijim životima.

Analizirajući mozak učesnika nakon njihove smrti, istraživači su otkrili da su oni koji su se u ranom i kasnom životu bavili čitanjem, pisanjem i drugim mentalno stimulativnim aktivnostima, imali manje fizičkih dokaza o demenciji, poput oštećenja mozga, plakova i neurofibrilarnih čvorova. “Na osnovu ovih rezultata, ne bismo trebali potcenjivati efekte svakodnevnih aktivnosti, kao što su čitanje i pisanje“, kaže Robert S. Wilson.

Rezultati podržavaju rezultate ranije studije objavljene u “Proceedings of the National Academy of Sciences”, u kojoj su otkrili da su starije odrasle osobe koje čitaju, igraju šah i koje su učestvovale u drugim mentalno izazovnim aktivnostima imale 2,5 puta manje verovatnoće da će razviti Alzheimerovu bolest.

3) ČITANJE POBOLJŠAVA SAN

“Smart” telefoni postali su naši stalni prijatelji pre spavanja. Prema istraživanjima, to može uticati izuzetno negativno na vaš san. Studija objavljena ranije ove godine u časopisu “Social Science & Medicine” otkrila je da je korišćenje “Smart” telefona neposredno pre spavanja povezano s kraćim trajanjem spavanja i lošijom kvalitetom sna. Ovo je pre svega zato što svetlost, koju emituju uređaji, smanjuje proizvodnju melatonina u mozgu – hormona koji nam govori kada da spavamo. Ovo je nabolji razlog da zamenite svoj “pametni” telefon za knjigu pre spavanja; prema “Mayo clinic”, stvaranje navika pred spavanje – poput čitanja knjige – može „promovisati bolji san tako što će olakšati prelaz između budnosti i pospanosti“.

4) ČITANJE MOŽE POBOLJŠATI SOCIJALNE VEŠTINE

Neki u knjigama vide način za beg od stvarnog sveta i ljudi u njemu, ali istraživanje je pokazalo da, kada je reč o socijalnim veštinama, čitanje može imati velike koristi. Studija iz 2013. godine objavljena u časopisu “Science”, na primer, otkrila je da pojedinci koji čitaju “fantastiku” mogu imati bolju “teoriju uma” – odnosno sposobnost da razumeju da su verovanja, želje i misli ljudi različiti od njihovih. Dalje utvrđivanjem veze između čitanja i poboljšanih socijalnih veština, studija o kojoj je MNT govorio ranije ove godine otkrila je da su pojedinci koji čitaju “fantastiku” postigli mnogo veće rezultate na testovima empatije od onih koji su čitali nefikcije.

Autor studije Keith Oatley, sa Odeljenja za primenjenu psihologiju i ljudski razvoj na Univerzitetu u Torontu u Kanadi, sugeriše da fikcija omogućava čitaocu da se bavi karakterima, što u stvarnosti može dovesti do povećane empatije sa drugima. “Najvažnija karakteristika čoveka je da on vodi društveni život”, kaže Oatley. “Ono što je karakteristično za ljude, jeste to što sklapamo socijalnu povezanost sa drugim ljudima – sa prijateljima, partnerima, sa decom – koji nisu unapred programirani od strane instinkta. Fikcija može da nam poveća i pomogne da razumemo naše socijalno iskustvo.”

5) ČITANJE MOŽE POBOLJŠATI INTELIGENCIJU

“Što više čitate, više ćete znati. Što više učite, na više mesta ćete ići”, napisao je jednom američki autor i ilustrator dr Seuss, a čini se da je bio u pravu. Istraživanja su pokazala da čitanje može povećati vokabular pojedinca, što je povezano sa većom inteligencijom. Šta više, čini se da što ranije čovek razvija naviku čitanja, veća je verovatnoća da će postati inteligentniji. Istraživanje objavljeno u “Child Development” je potvrdilo pretpostavku da je bolja veština čitanja kod sedmogodišnje dece povezana sa boljim rezultatima IQ testa.“Ako, kao što naši rezultati ukazuju, čitanje uzročno utiče na inteligenciju, smernice za nastavnike i roditelje su jasne”, kaže Stuart J. Ritchie sa Univerziteta u Edinburgu u Velikoj Britaniji. “Deca koja ne dobiju dovoljno pomoći u učenju da čitaju, takođe, mogu imati problema u savladavanju drugih veština koje poboljšavaju inteligenciju.”, zaključuje Stuart J. Ritchie.

Za kraj citiraćemo francuskog pisca i filozofa Voltera koji je napisao: “Pustite nas da čitamo i da plešemo. To su dve stvari koje nikad neće naškoditi svetu”

Izvor: medicalnewstoday.com

Izdvojeni tekstovi

Imaš komentar ili pitanje na ovaj tekst?

Pošalji nam email!