27.08.14 Metode za merenje telesnog sastava

Merenje telesnog sastava vrši se indirektnim putem. Sigurno najzanimljivija komponenta telesnog sastava za mnoge je procena ukupne količine masnog tkiva ispitanika. Ovo je verovatno i najčešće merena komponenta telesnog sastava.

Dugo vremena najpopularnija metoda za merenje telesnog sastava bila je metoda merenja kožnih nabora i onda se na osnovu dobijenih rezultata i na osnovu još nekih antropometrijskih parametara (visina, težina, obimi…) pomoću odeđenih formula dobijala slika o telesnom sastavu ispitanika. Ova metoda je i najmanje pouzdana ali je zbog svoje jednostavnosti (ne zahteva skupu opremu i posebno obučene merioce, rezultati se trenutno dobijaju…), bila najeksploatisanija metoda za merenje telesnog sastava.

U poslednjih nekoliko godina metoda merenja kožnih nabora sve više se zamenjuje metodom bioelektrične impedance. Napretkom tehnologije ova metoda je postala izuzetno pristupačna i jednostavna, i sada svako u svom domu uz pomoć vage za merenje telesne mase može da izračuna komponente telesnog sastava.

U narednom delu teksta detaljnije ćemo prikazati neke od metoda za merenje telesno sastava:

Denzitometrija – podvodno mernje težine i pletizmografija

Hidrodenzitometrija ili podvodno merenje težine tela predstavlja u hijerarhiji indirektnih metoda za određivanje telesne kompozicije jednu od najpreciznijih procedura. Udeo masti u sastavu tela se meri uranjanjem kompletnog tela u vodu. Bazirana je na Arhimedovim principima istiskivanja tečnosti i razlici u gustini između masti sa jedne i mišićnog i koštanog tkiva sa druge strane. Iako veoma tačna, metoda je
komplikovana, dugotrajna, skupa i zahteva specijalnu opremu i treniranog tehničara. Pletizmografija je metoda slična hidrodenzitometriji samo se umesto vodenog medijuma koristi gas i merenja se obavljaju u posebnoj komori čime je komfor za ispitanika značajno unapređen. I ova metoda je vrlo precizna ali se pojavila tek u poslednjih nekoliko godina i relativno je malo zastupljena i analizirana na većoj populaciji.

Dvostuko-energetska apsorpciometrija X zraka (DEXA)

Koštana denzitometrija je evoluirala od pojedinačne preko dvostruko-fotonske do dvostuko-energetske apsorpciometrije X zraka (DEXA) tokom poslednjih trideset godina i ova nekada ekskluzivna metoda postala je pristupačna širom sloju korisnika. Sastoji se u propuštanju jonizujućeg zračenja kroz telo ispitanika i beleženju skretanja i slabljenja primljenog signala iznad čitavog tela ili pojedinih segmenata. Postala je refrentni metod u istraživačkim studijama analize telesne kompozicije a njene prednosti su pre svega kratko trajanje merenja, sigurnost i bezbednost za subjekta, minimalna kooperacija ispitanika.

Preinfracrvena reaktanca (NIR)

Preinfracrvena reaktanca (“Near Infrared Interactance – NIR”) je metoda proizašla iz poljoprivrede gde je korišćena za analiziranje strukture useva a koja se zasniva na principu apsorpcije i refleksije svetlosti. Sonda emituje svetlost blisku infracrvenom zračenju (940 nm) na posebno označenom mestu (prednja strana bicepsa dominantne ruke) a detektor meri intenzitet reemitovane svetlosti izraženu kao optička gustina. Promena frekvencije emitovane svetlosti u skladu sa prethodno definisanim parametrima (telesna masa, visina, pol, nivo fizičke aktivnosti) korišćenjem prediktivne formule dovodi do izračunavanja sadržaja masti u strukturi sastava tela. Slično BIA i ova metoda je relativno brza, bezbedna, jeftina i ne zahteva obučenu osobu pa je njena popularnost kao i popularnost drugih metoda III nivoa validnosti velika. Ipak najnovija saznanja ne smatraju NIR validnom metodom određivanja telesne strukture.

Kompjuterizovana tomografija (CT) i nuklearna magnetna rezonaca (NMR)

CT i NMR su metode vizuelizacije koje emitovanjem zračenja različite vreste i frekvencije proizvode regionalne ili kompletne radiografske zapise ispitivanog subjekta. Korišćenjem kompjuterskog softvera, CT sken daje piktografsku i kvantitativnu analizu ukupne tkivne površine, površine regiona masti i muskulature i debljinu i volumen snimljenog tkiva po “kriškama”. Nova NMR tehnologija daje korisne informacije o mnogim telesnim departmanima. Za razliku od CT koji koristi jonizujuće zračenje, elketromagnetna radijacija NMR uz korišćenje adekvatnog softvera takođe daje precizne slike o segmentarnoj strukturi (masti, mišići, kosti) ispitivanog dela tela. Ipak obe metode imaju brojne druge segmente primene u medicini i u nalazima telesne kompozicije se srazmerno retko koriste.

Analiza bioelektrične impedance (BIA)

Analiza bioelektrične impedance je brza, neinvazivna i relativno jeftina metoda za evaluiranje telesne kompozicije u terenskim i kliničkim uslovima. Pionirski radovi ranih 60-ih godina dvadesetog veka udarili su temelje savremenoj BIA. BIA metod procenju strukturu sastava tela emitovanjem niske, bezbedne doze struje (800 µamp) kroz ljudski organizam. Struja prolazi kroz telo – bez otpora kroz mišiće, dok otpor postoji pri prolazu kroz masno tkivo. Ovaj otpor se zove bioelektrična impedanca i meri se monitorima telesne masti. Kada se podesi za izabranog pojedinca (visina i težina), aparat na osnovu instaliranog softvera, izračunava procentualni sadržaj masti u strukturi sastava tela. BIA je u prethodnih desetak godina zadobila poverenje i podršku medicinskih i sportskih eksperata i danas je prisutna dostupna aparatura za merenje procenta masti i u uslovima sopstvenog doma bez potrebe za skupom i složenom opremom. Napredna tehnologija i tradicionalna BIA ujedinjeni su u običnu kućnu vagu. Savremeni monitori telesne masti pružaju tačnost uporedivu sa standardima u merenju procenta masti u telu. Glavne prednosti BIA metode su što ne zahteva skupu opremu niti obučenog tehničara, najkomfornija je metoda koja ne ugrožava privatnost i intimu osobe koja se meri, i može se koristiti i kod vrlo gojaznih osoba.

Antropometrijske metode

Daleko najčešće korišćene metode u terenskim i laboratorijskim uslovima u cilju određivanja telesne strukture fizički aktivne populacije predstavljaju pre svega antropometrijske metode. Ove metode merenjem dimenzija ljudskog tela (telesna visina, telesna masa, debljina kožnih nabora, obim i dijametar ekstremiteta) i korišćenjem adekvatnih jednačina, na relativno jednostavan način daju indirektnu procenu o sadržaju masti, mišićnog i koštanog tkiva ispitanika.

Izvor: “Savremeni trendovi u analizi telesne strukture sportista” (prof. dr Sergej M. Ostojić)

Izdvojeni tekstovi

Imaš komentar ili pitanje na ovaj tekst?

Pošalji nam email!