21.11.12 Pretreniranost

Pretreniranost je stanje organizma u kome dolazi do pada radne sposobnosti.

Svrha treninga je podizanje opštih i specifičnih sposobnosti sportista do nivoa koje su genetski determinisane. Ali dostići maksimum nije ni malo jednostavno pa je stoga i slaganje treninga permanentna “igra na ivici noža”. Nedovoljno izdozirano opterećenje će kroz duži vremenski period pokazati stagnaciju. Preveliko opterećenje je opet, sigurno trasiranje puta u pretreniranost. Trening se po pravilu plasira u vreme superkompenzacije kako bi postojao permanentni prirast radne sposobnosti ali to nije nimalo lako postići.

Pretreniranost je stanje organizma gde se ispoljavaju mnogi simptomi organske i funkcionalne pririode. Tu postoji kumulirano negativno dejstvo treninga i tretiranje ovog stanja je duže i komplikovanije od svih prethodnih.

Razlozi ulaska u pretreniranost

Ulazak u pretreniranost je po pravilu multiuzročan ili još bolje rečeno posledica je interakcije više faktora. Osnovni razlozi za pretreniranost mogu biti: greške u vođenju treninga, stil života sportiste (alkohol, kafa, pušenje, neispavanost, ishrana, uslovi života), psihička tenzija*(frustracije, emocije, odgovornost), *socijalno okruženje ili pak pogoršano zdravstveno stanje.

Kako prepoznati pretreniranost

Dijagnostifikovati pretreniranost nije lako, a posebno je teško prepoznati prve znake, kako bi se moglo pravovremeno reagovati. Kada se javi tahikardija, bezvoljnost, pojačana potrošnja kiseonika na submaksimalnim opterećenjima (smanjenje efikasnosti), nesanica, apatija, povećano izlučivanje uree u mokraći i drastičan pad sportskog rezultata, znači da nema više nikakve dileme o ulasku sportiste u pretreniranost.

Smatra se da osnovni krivac pretreniranosti leži u nesposobnosti hipotalamusa da adekvatno odgovori na pojačano delovanje stresora. U osnovi pretreniranost je istovremeno i disbalans u radu vegetativnog nervnog sistema, pa tako postoji i podela na dva osnovna vida: simpatički i parasimpatički, sa različitom, vrlo često suprotnom simptomatologijom.

Simpatički vid pretreniranosti je češći i javlja se kod sportista sa kraćim sportskim stažom dok se parasimpatički vid može naći kod sportista sa dužim stažom.

Tretman pretreniranosti

će prvenstveno zavisiti od momenta kad se to stanje uočilo. Što se stanje pre dijagnostikuje to će i tretman biti kraći. Najbolji “lek” za pretreniranost je prestanak treninga. Pauza podrazumeva “lako” vežbanje uz eventualno neke dodatne mere bržeg oporavka u trajanju od nekoliko nedelja. Kada simptomatologija iščezne može se početi sa treningom.

Oporavak jednako važan kao i trening

Poznato je da poboljšanje sportskog rezultata nije moguće ostvariti na osnovu pojačanog treninga jer je sav prostor za njegovo povećanje odavno iscrpljen. Danas se osnovna bitka vodi za što kvalitetniji oporavak. Sportistu treba oporaviti što brže moguće kako bi sledeći trening imao željeni efekat. Nedovoljan oporavak je loša osnova za sledeći trening i prvi okidač za nastanak pretreniranosti. Zato trenažni proces nije samo posao trenera. Mesta u tom procesu ima za čitav tim stručnjaka različitog profila koji bi pomogli ranom otkrivanju ove pojave a time i bili korak ispred nje. Za sada od toga nema bolje strategije.

(Preuzeto iz “Fiziologije sporta”, dr Nikola Grujić)

Izdvojeni tekstovi

Imaš komentar ili pitanje na ovaj tekst?

Pošalji nam email!

Saveti

Nudimo Vam niz korisnih i praktičnih saveta vezanih za trening u nadi da ćemo Vam na taj način pomoći da unapredite i poboljšate rezultate Vašeg vežbanja.