27.12.12 Masti kao izvor energije

Kod prosečnog muškarca na adipozno (masno) tkivo otpada 12-15% ukupno telesne mase, a kod žena nešto više, 15-18%. U različitim sportovima, naravno, te vrednosti znatno varijaju, ali u svakom slučaju masti su, kao energetsko gorivo, zastupljene u velikim količinama.

Glavne zalihe masti uskladištene su u masnim depoima čovekovog tela. Masti se, međutim, nalaze i u mišićima, prevashodno u mišićnim ovojnicama. U jednom kilogramu mišićne mase nalazi se od 5 do 15 grama nerazgrađenih lipida. To je, naravno, veoma mali deo ukupnih zaliha masti čoveka, tačnije svega 5% kompletne adipozne mase.

Najveći deo masnog tkiva kod čoveka nalazi se u obliku triglicerida. Molekul triglicerida sastoji se od glicerola i tri masne kiseline. Od značaja za stvaranje energije su samo masne kiseline koje se u slobodnom obliku nalaze samo u krvi. Masti deponovane u mišićima isključivo su u formi triglicerida.

Razgradnja masti (lipida) u oksidativnim uslovima označena je kao lipoliza. Očigledno je da lipoliza, u odnosu na ostale energetske izvore, ima najveći kapacitet. Tako se razgradnjom jednog mola ATP-a (adenozintrifosfata) dobija 8-10 kilokalorija energije, ragradnjom jednog mola kreatin fosfata oko 10,5, aerobnom razgradnjom jednog mola glukoze 700, a razgradnjom jednog mola masti čak 2400 kilokalorija.

I pored tako velikog energetskog kapaciteta masti nisu dominatno gorivo u toku mišićnog naprezanja sportista. Većina sportskih aktivnosti, naime, karakteriše se visokim intezitetom rada, brzim i kratkotrajnim kretnjama u kojima, usled visoke energetske moći dominiraju glikolitički procesi (potrošnja ugljenih hidrata). Prednost ugljenih hidrata najbolje se ilustruje upoređivanjem tzv. energetskog ekvivalenta kiseonika, tj. količinom energije koja se dobija od masti i ugljenih hidrata utroškom iste količine kiseonika. u tom smislu, ugljeni hidrati su za 10-13% efikasnije gorivo od masti.

Masti su značajan izvor samo u dugotrajnim aktivnostima malog i srednjeg inteziteta. Pri radu maksimalnog i submaksimalnog inteziteta njihova razgradnja je čak neostvariva. Da bi lipoliza dostigla maksimalnu energetsku moć, rad mora da traje najmanje 20-30 minuta.

(preuzeto iz „Uvod u sportsku antropomotoriku“, prof.dr Dušan Perić, 1997)

Otuda su masti značajno gorivo prevashodno u sportovima tipa izdržljivosti (trčanje na 5 i 10km, maraton i sl.), u rekreativnim aktivnostima, kao i prilikom redukcije telesne težine. Rezerve masti su dovoljne, na primer, za energetsko snabdevanje neprekidnog hoda u trajanju od 7 do 10 dana.

Redukcija telesne težine

svodi se prevashodno na smanjenje masnog tkiva u organizmu. Da bi masti bile angažovane kao gorivo i na taj način odstranjene suvišne masne naslage, najpreporučljivije je da primenjena aktivnost bude srednjeg inteziteta i da traje najmanje 30 minuta. To bi, na primer bilo istrajno trčanje, vožnja bicikla i sl.

Izdvojeni tekstovi

  • Trening 10-20-30

    Istraživači sa odeljenja za sportske nauke Univerziteta u Kopenhagenu su razvili kocept treninga 10-20-30. Ovaj trening je namenjen sportistama i rekreativcima…

    Continue reading →

  • Zagrevanje

    Zagrevanje je neizostavan deo treninga i često se pravi velika greška kada se ovom segmentu treninga ne posveti dovoljna pažnja…

    Continue reading →

Imaš komentar ili pitanje na ovaj tekst?

Pošalji nam email!

Saveti

Nudimo Vam niz korisnih i praktičnih saveta vezanih za trening u nadi da ćemo Vam na taj način pomoći da unapredite i poboljšate rezultate Vašeg vežbanja.