7.08.12 Krvni doping

Šta je krvni doping?

Poznato je da u sportovima izdržljivosti, kao što je trčanje na duge staze, biciklizam, veslanje itd… krajnji rezultat u velikoj meri zavisi o tzv. aerobnom kapacitetu, odnosno sposobnosti tela da u što većoj meri koristi kiseonik za proizvodnju energije. Da bi kiseonik dospeo do mišića, gde je neophodan za proizvodnju energije, zadužen je transportni sistem u krvi koji se uglavnom sastoji od eritrocita, odnosno crvenih krvnih zrnaca te hemoglobina koji se nalazi na njima.

Iz toga proizilazi da veća količina eritrocita može preneti i veću količinu kiseonika, što mišiće čini otpornijim na pojavu zamora za vreme kontinuiranih napora.

Počeci krvnog dopinga

Vođen takvom logikom dr. Bjorn Ekblom sa štokholmskog instituta za gimnastiku i sport, 1972. godine započeo je praktikovati krvni doping. Izvadio je krv sportistima te centrifugiranjem eritrocite odvojio od plazme. Takav „zgusnuti“ pripravak uskladištio je u frižider te ga mesec dana kasnije svakom sportisti vratio u krvotok.

Prva ispitivanja aerobnog kapaciteta posle toga su pokazala da dotični sportisti mogu, u proseku, na tredmilu trčati 25% duže nego ranije.

Kasnija praksa je pokazala da je krv najbolje početi vaditi jednom do četiri puta po 450ml, 6-8 nedelja pre, a odvojene eritrocite vratiti jedan do sedam dana od glavnog takmičenja. Ukoliko je pravilno učinjena, takva procedura može povećati nivo hemoglobina i eritrocita za čak 20%. Takvo povećanje može trajati i do tri meseca, kada se hemoglobin i eritrociti u krvi postupno počinju vraćati u normalu.

Rizici koje donosi krvni doping

Procedure krvnog dopinga donose sa sobom i vrlo ozbiljne rizike. Neretko se događa da prevelika količina eritrocita preterano zgusne krv, odnosno poveća hematokrit, što može rezultirati smanjenom sposobnošću srca da je pumpa prema periferiji. Time se postiže upravo suprotan učinak od željenog. Drastično se smanjuje dotok krvi u mišiće, što rezultira velikim padom radne sposobnosti.

Međutim, to i nije tako zabrinjavajuće u odnosu na druge probleme koje zgusnuta krv može uzrokovati. Pošto je protok takve krvi kroz krvne sudove otežan postoji velika opasnost da dođe do zastoja u cirkulaciji. U zavisnosti od mesta gde se takvo začepljenje dogodi, posledice mogu biti srčani zastoj, moždani udar, pulmoralni edem te ostale komplikacije koje najčešće završavaju fatalno.

Zbog ove opasnosti a i zbog novog testa na EPO (eritropoietin), sportisti istovremeno koriste i razne ekspandere plazme, kao što su Albumex, Gelufozine i Haemaccel, kako bi razredili krv odnosno smanjili hematokrit.

Pored ovih opasnosti, manipulacije krvlju te transfuzije uvek donose određeni rizik od infekcije hepatitisom, AIDS-om i ostalim uzročnicima teških zaraznih bolesti.

Krvni doping je i danas prisutan

Pojavom EPO (eritropoietin je proteinski hormon a osnovni zadatak mu je da stimuliše koštanu srž s ciljem izazivanja eritropoieze, odnosno proizvodnje eritrocita), koji se uzima putem inekcija praksa je uveliko nastavljena. Sportiste, izgleda ne zabrinjava mnogo činjenica da je od posledica krvnog dopinga i EPO-a od 1987. Godine do danas umrlo najmanje 30-40 vrhunskih sportista, uglavno biciklista.

Štaviše, veliki broj njih se okrenuo novijoj generaciji preparata koji su, prema svedočenju stručnjaka, još opasniji. Radi se o dodacima krvi koji sadrže ultrapročišćeni i modifikovan hemoglobin uzet iz goveda.

Hemopure, kako se zove najnoviji preparat, ima vrlo brz i drastičan učinak na krv sportista. Međutim, i najmanja greška pri njegovoj upotrebi može prouzrokovati fatalne posledice.

Prednosti koje donosi krvni doping

Kao što vidite krvni doping nije igra. No, sportisti, posebno oni u disciplinama izdržljivosti, nesumnjivo će ga i dalje uveliko praktikovati. Ne samo jer ga doping kontrola može teško detektovati, nego zato što daje izuzetna povećenja sposobnosti.

Ispitivanja su pokazala da krvni doping, u proseku, kod vrhunskih sportista daje sledeće rezultate: u trci na 1500m poboljšanje iznosi 3-5 sekundi, 10000m trči se oko 1 minut, a maraton čak 4 minute brže. Sigurno je teško odoleti takvim fantastičnim poboljšanjima na vrhunskom nivou.

Naposletku, mnogi koji možda i ne žele, ipak su prisiljeni koristiti krvni doping da bi uopšte ostali konkurentni. Tradicionalne metode, poput priprema na velikim nadmorskim visinama, pa čak i boravak u barokomorama, gube bitku s agresivnim i vrlo efikasnim farmakološkim sredstvima.

(Izvor: „Doručak šampiona”, Goran Tepšić i Charlie Francis)

Izdvojeni tekstovi

Imaš komentar ili pitanje na ovaj tekst?

Pošalji nam email!

Saveti

Nudimo Vam niz korisnih i praktičnih saveta vezanih za trening u nadi da ćemo Vam na taj način pomoći da unapredite i poboljšate rezultate Vašeg vežbanja.