28.10.19 KADA JE POTREBNA OPERACIJA PREDNJIH UKRŠTENIH LIGAMENATA (ACL) ?

Kada odete kod ortopeda ili fizioterapeuta insistirajte na tome da Vam objasne anatomiju i funkciju kolena i ligamenta. Ovaj tekst ima osvrt ka pitanjima koje muče pacijete koji razmišljaju o operaciji prednjih ukrštenih ligamenata – ACL (Anterior Cruciate Ligament).

Da li je operacija rekonstrukcije ACL-a obavezna?

NIJE. U zavisnosti od toga čime se bavite, koliko godina imate, aktivnosti i životnog ritma, a u dogovoru sa ortopedom ili fizioterapeutom odlučićete da li ćete ili ne pristati na ovakav hiruški zahvat.

Šta ako ne pristanete na operaciju ACL-a?

Osećaj u kolenu može da izaziva osećaj manje ili veće nelagodnosti zbog nedostatka ACL kao takvog u kolenu. Povremeni veći ili manji otok, bol i slabost u kolenu je svakodnevni podsetnik da nema dovoljno ACL, te da sportske aktivnosti poput košarke, malog fudbala i sl. nisu dobra ideja. Međutim, život bez ACL je moguć i ovaj nedostatak može se lako nadomestiti u saradnji sa fizioterapeutom koji će odraditi oporavak. Ovakav oporavak sa terapeutom podrazumeva smanjenje i potpuno otklanjanje bola, otoka, vraćanje pokreta svom punom obimu i sastoji se od kompletnog programa kineziterapije, odnosno vežbi za maksimalno jačanje muskulature noge.

Za oporavak od ovakve povrede, potrebno je 3-4 nedelje, 3 puta nedeljno po sat i po rada sa terapeutom. To je 9-12 sesija sa terapeutom nakon kojih će noga više-manje izgledati kao da povrede nikad nije bilo. Dakle ACL-a i dalje nema, ali nema ni bola i otoka i pokret će biti u svom punom obimu, a i snaga u kolenu i nozi će biti solidna. Nadalje je neophodno da pacijent nastavi sam ili uz pomoć fizioterapeuta održava funkcionalnost svog kolena bez tegoba usled nedostatka ACL-a.

Kako izgleda rad fizioterapeuta tokom ovih nedelja (za terapeute)?

Otečenost kolena je individualna, ali prisutna kod svakog pacijenta bez izuzetka. Iako postoje mnoge metode za otklanjanje otoka, predlaže se da fizioterapeut odradi rukama manuelni deo terapije radeći drenažu kolena. Što se više fizioterapeut posveti manuelnom pristupu, pacijent će moći lakše da podnese uspostavljanje punog obima pokreta u zglobu kolena koji je svakako limitiran. Ovde je akcenat važnosti na postojanju pune ekstenzije kolena (“puna nula”) u zglobu. Pre nego što krene da savije koleno pacijenta fizioterapeut treba da se uveri da li je pacijent uspeo prethodno da ispravi koleno. Ova “puna nula” je veoma važna, jer ni jedna vežba snage, koja se izvodi kroz punu ekstenziju kolena, nema smisla ukoliko pacijent nije u stanju da “zaključa” nogu u punu nulu.

Nakon što je koleno pacijenta dobro izdrenirano, pasivnim pokretima omogućena nulu u zglobu kolena, mobilisana čašica u svim pravcima, istegnuti mišići lista i zadnje lože, može da se krene sa prvim delom vežbi kroz ekstenziju.
Vežbe u ovoj fazi jesu: fleksija, ekstenzija, abdukcija i adukcija kuka, terminalna ekstenzija kolena (30 stepeni od nule).

Ako se čini da pacijent nema snage za ove vežbe rešenje je u aparaturnoj fizikalnoj terapiji, koja je u ovom slučaju ruska stimulacija mišića kroz interval od 10 sekundi kontrakcija, i isto toliko pauze. Sve gore navedene vežbe izvode se uz pomoć elektro-stimulacije sa 4 elektrode koje omogućavaju pacijentu da urade sve vežbe u ekstenziji paralelno sa aparatom. Kontrakcija mišića mora da bude vidljiva golim okom, dakle izdašna, a intenzitet struje nešto ispod individualne granice bola kod pacijenta.

Nakon ovoga terapeut će nastaviti sa savijanjem kolena. Ovde do izražaja dolazi iskustvo i posvećenost fizioterapeuta ka svom poslu. Ima puno tehnika i načina da se pacijentu pomogne da praktično svojom voljom i snagom pasivno savija koleno do granice bola. Pacijentu pre terapije treba reći da sem pasivnog pokreta ništa drugo ne sme da boli.

Vežbe snage kroz fleksiju počinjemo statičkim vežbama u pravcu fleksije kroz različite uglove. Vežbe za ekstenziju i fleksiju kolena postepeno se pojačavaju i dodaju nove. Neke od njih su: vežbe balansa, steper, sedenje uz zid, iskorak, aktivne vežbe snage za zadnju ložu i mišiće lista.

Na osnovu svega navedenog shvatićete da pacijent nakon jedne terapije, koja traje sat i po, mora biti umoran. Zato je neophodno da pacijent ima odmor duži od 24h pre nego što dođe na sledeću terapiju.

Bitno za pacijente

Razgovarajte sa terapeutom i potražite drugo mišljenje ukoliko isti zahteva svakodnevne terapije. Pratite rezultate, i ukoliko ih nema ili su minimalni reagujte na to.

Nakon 12 termina sa fizioterapeutom, pacijet je informisan da sve što je naučio radeći na terapijama treba da nastavi da radi samostalno ukoliko je odlučio da se ne operiše. Jedino uz redovno i pravilno vežbanje pacijent neće imati poteškoća pri kretanju.

Šta ako pristanem na operaciju prednjeg ukrštenog ligamenta kolena?

Ukoliko ste uradili prethodni četvoronedeljni oporavak od inicajalne povrede i ipak se odlučili za operaciju, morate da budete spremni na to da slušate terapeuta od prvog trenutka nakon operacije. To je od krucijalne važnosti za uspešan i brz oporavak koji traje šest meseci.

Nakon operacije

Pacijent je sam sa sobom i svojom longetom na kolenu koja je zaključana na ‘nulu’ tri dana nakon operacije, a onda kreće oporavak sa fizioterapeutom. Funkcionalno i estetski koleno izgleda puno gore nego u trenutku nastanka povrede.

Prema studijskom programu SAD-a, pacijent nakon operacije ima 4 nedelje da prohoda bez štaka i longete. Na fizioterapeutu je da to postigne uz aktivno učešće pacijenta.

Kod dobre pripreme pre operacije, prve četiri nedelje neće biti problematične. Program rehabilitacije koji je rađen neposredno nakon povrede sada se ponavlja iz početka. Obim pokreta vraća se do nule i postepeno kroz fleksiju prvo do 90 stepeni, a zatim redom 110, 120 uspostavljaju se normalne amplitude kao i pre operacije. Nakon prvih osam nedelja pacijent mora da ima pasivno pun obim pokreta u fleksiji. Paralelno sa istezanjem rade se i vežbe snage koje će se opet izvoditi uz elektrostimulaciju.

Longeta na nozi prve 4 nedelje je višestruko važna. Ona pruža stabilnost i sigurnost tokom svih aktivnosti tokom dana. Još veća joj je uloga prilikom izvođenja vežbi prve 3-4 nedelje na terapeutskom stolu i van njega. Zaključavanjem longete na 0 stepeni zaključava se i koleno.

U periodu od četvrte do osme nedelje nakon hiruškog zahvata, pacijent nastavlja sa rehabilitacijom tri puta nedeljno. Fizioterapeut radi istezanje u cilju postizanja normalne fleksibilnosti kolena, paralelno insistirajući na patelarnoj mobilizaciji. Vežbe snage se nastavljaju, jača se kvadriceps, zadnja loža, mišići lista. Uključuju se i vežbe balansa i proprioceptivne vežbe. Oko 60% od ukupne posete pacijent treba da potroši na kineziterapiju.

Između 8.-12. nedelje uvodi se i lateralno kretanje, poskoci na obe noge lateralno, uvođenje nekih sprava kao što su kardio mašine za nordijsko skijanje, bicikl, pa i steper. Zbog ovoga, idelano je da baš terapeut uvede pacijenta u salu za vežbanje. U ovom periodu bezbolne su i mašine poput horizontalne leg press-a, ali samo do 70 stepeni u pravcu fleksije.

Četvrta faza oporavka nakon ACL rekonstrukcije i s obzirom da se radi o periodu između 12-16 nedelja nakon zahvata, vreme je da pacijent dobije i kućni program vežbi koje može da izvodi samostalno. Pacijent će se sada sa terapeutom viđati dva puta nedeljno maksimalno.

Kvadriceps bi trebalo da je na 70% snage na isokinetičkom mišićnom testu, a mišići lože na 80%. Nema potrebe za aparaturnom fizikalnom terapijom.

Nakon operacije prednjeg ukrštenog ligamenta preporučuje se da se pacijent vrati punoj sportskoj aktivnosti tek u periodu 9-12 meseci nakon operacije. Ovo je važno kako bi pacijent bio bez fizičkih i mentalnih sumnji u sebe i svoje telo, odnosno da je potpuno spreman. Za vrhunske sportiste ovaj period nije moguć i retki su oni koji izdrže i punih šest meseci.

Izvor: stetoskop.info

Izdvojeni tekstovi

Imaš komentar ili pitanje na ovaj tekst?

Pošalji nam email!

Saveti

Nudimo Vam niz korisnih i praktičnih saveta vezanih za trening u nadi da ćemo Vam na taj način pomoći da unapredite i poboljšate rezultate Vašeg vežbanja.