1.11.17 Istegnuća mišića - uzroci i oporavak

Istegnuća mišića predstavlja povredu pri kojoj je mišić istegnut preko svoje granice. Ovo se obično dešava prilikom umora, preterane aktivnosti mišića ili nepravilnog i nekontrolisanog pokreta i kontrakcije. Istegnuća se mogu desiti u svim mišićama ali su najčešći u lumbalnom delu leđa, vrata, ramena prednje i zadnje lože buta.

Prilikom istegnuća mišića pojavljuje se oštar bol i posledica je ograničena upotreba povređenog mišića. Slabija i srednja istegnuća se mogu sanirati kućnim lečenjem, termoterapijom i antiinflamatornim supstancama. Teška istegnuća pri kojima dolazi do laceracija ili ruptura često moraju biti sanirana hirurškim putem.

Da bi se utvrdio obim povrede potrebno je snimiti povređeni mišić. Fizikalna terapija se preporučuje kao jedna od metoda lečenja.

Prilikom lakših istegnuća simptomi često nestaju u toku nekoliko dana ili nedelja dok kod teških istegnuća mogu proći meseci dok se povreda u potpunosti ne sanira.

Simtomi

Bol je prvi i osnovni simptom prilikom istegnuća.

  • Otok
  • Ograničen obim pokreta
  • Masnice
  • Osetljivost na dodir
  • Pojava “čvorova” na mestu povrede
  • Grčenje mišića
  • Krutost
  • Slabost

U slučaju slabijeg istegnuća, mišić postaje osetljiv i zgrčen, ali ipak je dovoljno pokretljiv. Pri težim istegnućima, prisutna je velika bol i veoma ograničena pokretljivost.

Uzroci istegnuća

Akutno istegnuće nastaje usled neadekvatnog zagrevanja pre aktivnosti, loše gipkosti, slabe fizičke kondicije, umora i iscrpljenosti a dešava se prilikom skakanja, trčanja, bacanja, podizanja teških tereta iz neouobičajenih pozicija.

Hronično istegnuće mišića nastaje usled ponovljenih pokreta koji preterano opterećuju mišić, kao što su trčanje, veslanje, tenis, fudbal i usled lošeg držanja.

Prva pomoć prilikom istegnuća

Odmaranje: Izbegavanje pokreta koji opterećuju mišić, posebno ako pokret izaziva bol. Duže odmaranje može dovesti do slabljenja što produžuje proces izlečenja. Nakon nekoliko dana odmaranja može se početi sa laganim pokretima koji ne izazivaju bol.

Hlađenje: Hlađenje mišića odmah posle povrede smanjuje pojavu otoka. Mišić je potrebno hladiti petnaestak minuta.

Kompresija: Da bi se smanjio otok moguća je I upotreba kompesivnih zavoja. Povređeni deo ne treba stegnuti previse da ne bi došlo do narušavanja cirkulacije u povređenom delu mišića.

Opravak posle istegnuća zavisi od težine povrede. Nakon lakših istegnuća, možete se oporaviti I vratiti normalnim aktivnostima u roku od 3 do 6 nedelja, dok kod težih istegnuća taj period može trajati I više meseci.

Sa odgovarajućim tretmanom, većina ljudi se potpuno oporavi. Šanse za oporavak su mnogo veće ukoliko sprečite ponovno povređivanje istegnutog mišića. Pratite uputstva vašeg lekara, I ne opterećujte mišić dok se potpuno ne oporavi.

Prevencija

  • Izbegavanje dugotrajnog sedećeg položaja. Potrebno je praviti kratke pauze I menjati položaj tela.
  • Potrebno je održavati odgovarajući položaj tela ukoliko ste prinuđeni da budete u jednom položaju.
  • Potrebno je biti izuzetno pažljiv prilikom dizanja tereta, ne savijati leđa, saviti kolena, teret držati blizu sebe.
  • Uvek se zagrejati pre početka fizičkih aktivnosti I istegnite se posle fizičkih aktivnosti.
  • Prilikom početka neke nove aktivnosti, poželjno je početi polako I postepeno povećavati obim I intenzitet rada.
  • Redovne fizičke aktivnosti doprinose elastičnosti mišića I sprečavaju pojavu istegnuća
  • Ne preterivati

www.drgaletic.rs

Izdvojeni tekstovi

Imaš komentar ili pitanje na ovaj tekst?

Pošalji nam email!

Saveti

Nudimo Vam niz korisnih i praktičnih saveta vezanih za trening u nadi da ćemo Vam na taj način pomoći da unapredite i poboljšate rezultate Vašeg vežbanja.