12.09.14 Elektrostimulacija u treningu snage

Tokom poslednjih decenija bilo je mnogo pokušaja da se kao metoda treninga uvede elektrostimulacija. U teoriji, prednost elektrostimulacije je u aktiviranju prevashodno brzih mišićnih vlakana koja se teško voljno regrutuju. Ako se primeni elektrostimula- cija, princip po kojem se pokreću motorne jedinice više ne važi. Brza mišićna vlakna se u tom slučaju pokreću prva. Ona brže reaguju na struju koja se primenjuje spolja, a pored toga, većina ih je blizu površine.

Elektrostimulacija bi mogla da posluži kao koristan dodatak tradicionalnim metodama treninga. Ona može da stimuliše ne samo stvaranje maksimalne sile već i brzinu pokreta i mišićnu izdržljivost. Vreme akomodacije je obično oko dvadeset do dvadeset pet trenažnih dana, u treningu za razvoj maksimalne snage, a deset do
dvanaest dana za razvoj brzine. Ako se elektrostimulacija primenjuje da bi se poboljšala mišićna izdržljivost, stabilizacija se ne postiže čak ni nakon trideset pet trenažnih epizoda. Pozitivni rezultati, uključujući i poboljšanje sportskih rezultata, postižu se i u dizanju tegova, gimnastici, atletskim disciplinama, kao i sposobnosti skoka odbojkaša i košarkaša.

Ova metoda prvi put je korišćena u nekadašnjem Sovjetskom Savezu krajem šezdesetih godina dvadesetog veka. Ipak, suprotno raširenom mišljenju, sportisti bivšeg Sovjetskog Saveza nisu redovno koristili elektrostimulaciju kao zamenu za tradicionalni trening snage. Stavovi sportista prema ovoj metodi veoma se razlikuju. Mnogi vrhunski sportisti imaju izuzetno pozitavan stav prema elektrostimulaciji. Na primer, neki olimpijski šampioni u kanuu i kajaku mesec dana pre važnih takmičenja (uključujući i olimpijske igre) na ovaj način stimulišu nekoliko mišića, između ostalih dvoglavi mišić nadlakta i ramene mišiće.

Međutim, uprkos činjenici da elektrostimulacija može povećati maksimalnu snagu, mnogi iskusni sportisti ne prihvataju ovu metodu. Pored uobičajenog otpora prema svemu što je novo, za takav odnos postoje još dva važna razloga. Prvo, sportisti ne mogu da iskoriste napredak u izometrijskom režimu rada u realnim takmičarskim aktivnostima. Da bi se stečene promene u realnim pokretima pretvorile u učinak sile, potrebno je veoma mnogo vremena i truda. Drugo, neki sportisti su za vreme elektrostimulacija imali neprijatan osećaj da gube mišićnu kontrolu i koordinaciju, pa su zbog toga odbili da nastave dalji tretman. To potvrđuje teoriju da se elektrostimulacijom treniraju samo mišići (ali ne i neurološki faktori). Sposobnost da se poveća aktivacija mišićnih ćelija ne uvećava se takvom vrstom tretmana.

Elektrostimulacija se do danas obično koristila u treningu iskusnih sportista i to samo u posebnim slučajevima, na primer ako je usled velikog opterećenja u treningu snage spušten svod stopala trkača i skakača. Ako se elektrostimulacija redovno primenjuje (dva puta dnevno) na malim mišićima svoda stopala, poboljšanja su izvesna. Takođe, elektrostimulacija se uspešno primenjuje na mišiće opružače kičme kod veslača i kajakaša, koji su skloni pojavi bola u donjem delu leđa. Elektrostimulacija se koristi i u vežbanju privodilaca ramena za izvođenje poznate figure “krst” u muškoj gimnastici.

Izvor: “Nauka i praksa u treningu snage”, Vladimir Zaciorski i Vilijem Kremer

Izdvojeni tekstovi

Imaš komentar ili pitanje na ovaj tekst?

Pošalji nam email!

Saveti

Nudimo Vam niz korisnih i praktičnih saveta vezanih za trening u nadi da ćemo Vam na taj način pomoći da unapredite i poboljšate rezultate Vašeg vežbanja.