18.09.18 BOL U ZGLOBU ŠAKE - SINDROM KARPALNOG TUNELA

Zglob ručja se sastoji od osam kostiju, takozvanih karpalnih kostiju sa donje strane, koje su povezane međusobno jakim ligamentima, a gornju stranu zatvara čvrsto vezivno tkivo. Ova struktura je poznata pod nazivom karpalni tunel.

Kroz karpalni tunel prolaze tetive mišića pregibača koji pokreću prste i Nervus Medianus. Opna koja oblaže tetive naziva se sinovijalana opna. Njena funkcija je omogućavanje nesmetanog funkcionisanje tetiva, „podmazivanje“ tetiva. Opna je izuzetno osetljiva na dugotrajne napore. Nerv Medianus je zadužen za osećaj i kontrolu pokreta šake. Usled napora, karpalni tunel može da se suzi i time počne da pritiska nerv Medianus. Kada dođe do oštećenja sinovijalne opne ili tetiva koje prolaze kroz karpalni tunel , dolazi do otoka i upale tetiva i time se prostor u karpalnom tunelu sužava i počinje da pritiska nerv Medianus. Ovo stanje je poznato kao sindrom karpalnog tunela.

Oštećenje tetiva pregibača koje prolaze kroz karpalni tunel se obično događa usled dugotrajnih aktivnosti u kojima su pregibači prstiju često angažovani. Ukoliko je napor velik i preterano dugotrajan, dolazi do postepnog trošenja i otoka i može se pojaviti sindrom karpalnog tunela.

Iako se sindrom može pojaviti u bilo kom periodu, najčešće se pojavljuje posle pedesete godine života. Takođe se češće pojavljuje kod žena i pogađa dominantnu ruku.

UZROCI POJAVE SINDROMA KARPALNOG TUNELA

Sindrom karpalnog tunela pogađa osobe koje u svojim svakodnevnim aktivnostima često naprežu šake i time opterećuju tetive mišića pregibača prstiju i šake. To su aktivnosti poput gimnastike, biciklizma ili profesije poput stolara, tesara, slikara, zidara, zatim aktivnosti poput cepanja drva, česta upotreba šrafcigera, vibracionih mašina, šivenja i rada na računaru. Stanje se može razviti i usled drugih aktivnosti u kojma se često upotrebljava hvatanje, vučenje odnosno u kojima se naprežu šake.

Obično dolazi do pojave sindroma usled naglog povećanja aktivnosti koje naprežu tetive i mišiće šake. Povremeno se sindrom karpalnog tunela može razviti naglo, iznenada, usled povrede, pada na šaku ili usled energičnog pokreta dizanja ili vučenja.

ZNACI I SIMPTOMI


Simtomi se razvijaju vremenom, u početku je prisutan bol u zglobu usled aktivnosti koje naprežu mišiće i tetive pregibača prstiju. Bol se obično oseti uveče ili odmah ujutro. Kako se stanje pogoršava, bol ili osećaj toplote, pečenja se pojavljuje svaki dan prilikom aktivnosti u kojima koristimo šaku poput, nošenja kesa, namirnica, otvaranja flaše, tegle, rukovanja i upotrebe kompjutera. Osećaj trnjenja i slabost se takođe može pojaviti u prstima i palcu izuzev malog prsta. Pacijenti često osećaju ukočenost zgloba i prstiju ujutro.

LEČENJE I TERAPIJA

U većini slučajeva, sindrom karpalnog tunela može u potpunosti da se izleči primenom metoda fizikalne terapije. Ovo podrazumeva pregled lekara specijaliste i utvrđivanje pod kojim uslovima je došlo do pojave i razvoja stanja.

Od ključnog značaja je saradnje pacijenta i pridržavanje saveta lekara. Veoma je važan odmor, odnosno, odsustvo opterećenja na zglob ručja i uzdržavanje od aktivnosti koje izazivaju bol i opterećuju tetive. To podrazumeva, izbegavanje aktivnosti u kojima ima pokreta bacanja, hvatanja, vučenja…

Ignorisanje bola i stav „nije to ništa, proći će“ obično vode do hroničnih stanja koja se mnogo teže saniraju i leče.

Fizikalna terapija daje najbolje rezultate u lečenju sindroma karpalnog tunela. Primenjuju se razne metode fizikalne terapije poput: masaže, elektroterapije, akupunkture, krioterapije, termoterapije, hidroterapije, kineziterapije, imobilizacije.

Izvor: drgaletic.rs

Izdvojeni tekstovi

Imaš komentar ili pitanje na ovaj tekst?

Pošalji nam email!

Saveti

Nudimo Vam niz korisnih i praktičnih saveta vezanih za trening u nadi da ćemo Vam na taj način pomoći da unapredite i poboljšate rezultate Vašeg vežbanja.