2.12.13 L-karnitin

L-karnitin je derivat aminokiselina koji naš organizam može sintetizovati iz aminokiselina lizina i metionina. Međutim, može se uneti i hranom, pa je hrana životinjskog porekla glavni izvor L-karnitina, dok ga ona biljnog porekla sadrži vrlo malo.

Potreban je za prenos masnih kiselina u mitohondrije, čime ima ulogu u proizvodnji energije. Najveći se deo L-karnitina u našem organizmu nalazi u mišićima, a velik se deo resorbuje u bubrezima. L-karnitin se ranije nazivao vitaminom Bt, no danas se smatra uslovno esencijalnom hranjivom materijom.

Uloga L-Karnitina

L-karnitin spada u grupu suplemenata za regulaciju telesne mase, poznatijih kao “sagorevači masti”. L-karnitin spada u blaže preparate za sagorevanje masti pa je zbog toga preporučljiv osobama koji počinju sa ovim preparatima, posebno osobama ženskog pola, ali isto tako može biti koristan i svima ostalima.

Veliki broj sagorevača masti u svom sastavu sadrži L-karnitin.

Pored sagorevanja masti L-karnitin pozitivno utiče i na kardiovaskularni sistem. Neka istraživanja pokazuju i to da L-Karnitin može da igra važnu ulogu u lečenju neplodnosti kod muškaraca.

L-karnitin takođe pozitivno deluje i na poboljšanje sportskih rezultata, prvenstveno poboljšanjem oksidacije masnih kiselina u mišićima, promenom homeostaze glukoze, promenom proizvodnje acil-karnitina i sl

Prirodni izvori L- karnitina i suplementi

Hrana životinjskog porekla je glavni izvor L-karnitina, dok ga ona biljnog porekla sadrži vrlo malo. L-karnitin se u hrani nalazi u slobodnom obliku ili u aciliranom obliku, vezan za dugolančane, srednjelančane ili kratkolančane masne kiseline. Dobri izvori L-karnitina su meso (posebno govedina i svinjetina), živina, riba (posebno bakalar) te mleko i mlečni proizvodi.

L-karnitin je molekul topljiv u vodi, pa se deo može izgubiti kuvanjem, međutim vrlo je stabilan, pa se ne razgrađuje. L-karnitin, acetil-L-karnitin i propionil-L-karnitin su oblici L-karnitina koji se javljaju u dodacima ishrani, u raznim oralnim farmaceutskim oblicima (tablete, tečni oblici i sl.). L-karnitin se može davati i intravenozno, ali samo u slučaju lečenja primarnog i sekundarnog nedostatka L-karnitina.

Biološka raspoloživost L-karnitina zavisi od doze, tj. što su veće doze manje se L-karnitina apsorbuje. Aktivan prenosni sastav koji se može zasititi omogućava gotovo potpunu apsorpciju manjih doza, s granicom zasićenja od oko 2 g. Postotak apsorpcije L-karnitina iz hrane je između 54 i 87 %, dok se veće, farmakološke doze, apsorbuju pasivnom difuzijom te su značajno manje biološki raspoložive. Naime, biološka raspoloživost acetil-L-karnitina je nešto veća nego L-karnitina, ali postotak apsorpcije L-karnitina iz dodataka ishrani je između 14 i 18 %.

Način uzimanja

Za L-carnitine ne postoji optimalni dnevni unos, kreće se u opsegu 1-3g putem suplemenata.
Početna doza koja se preporučuje je 500 mg, i savetuje se postepeno uvećanje, ako je pojačana potreba.

Smatra se da su dnevne doze do 2 000 mg sigurne za korištenje.

Bolje se apsorbuje ako se uzima na prazan stomak, ali ako se javi gastrična neprijatnost, onda ga treba uzeti uz malo ugljenih hidrata ili masti a ne uz proteine, zbog kompeticije za apsorpciju.

Najbolje je kada se uzimanje L-karnitina kombinuje sa fizičkom aktivnošću i tada se L-karnitin uzima 15-30min pre fizičke aktivnosti.

Moguće nuspojave

Uopšteno, L-karnitin se dobro podnosi. Međutim, L-karnitin u obliku dodataka ishrani može uzrokovati blage gastrointestinalne simptome, kao što su mučnina, povraćanje, abdominalni grčevi i dijareja. Navedeni se simptomi mogu djelomično smanjiti ako se započne s uzimanjem manjih doza koje se onda postupno povećavaju. Samo je L-izomer karnitina biološki aktivan, dok se D-izomer smatra toksičnim.

Izdvojeni tekstovi

Imaš komentar ili pitanje na ovaj tekst?

Pošalji nam email!

Dodaci ishrani

Preparati koji imaju za cilj da nadoknade nedostatak ili manjak unosa određenih elemenata ishrane kao i da zadovolje pojačanu potrebu za istim.