Proteini su organske materije koje čine 18-20% našeg tela.
Nalaze se u krvi, mišićima, koži, kostima, i stalno se razgrađuju i ponovo sintetišu…
Proteini su organske materije koje čine 18-20% našeg tela.
Nalaze se u krvi, mišićima, koži, kostima, i stalno se razgrađuju i ponovo sintetišu…
su organske materije koje čine 18-20% našeg tela.
Nalaze se u krvi, mišićima, koži, kostima, i stalno se razgrađuju i ponovo sintetišu. Sve žive materije sadrže proteine uključujući viruse i biljke.
Jedinice građe proteina su aminokiseline. U prirodi se nalazi 20-25 aminokiselina, a u molekulu proteina 200 aminokiselina, što znači da se lanci aminokiselina ponavljaju više puta. Vrednost proteina koje se nalaze u namirnicama biljnog i životinjskog porekla procenjuje se na osnovu aminokiselinskog sastava. Postoje aminokiseline koje se sintetišu u organizmu i nije ih potrebno unositi hranom i nazivamo ih neesencijalnim aminokiselinama. Međutim, izvestan broj aminokiselina, naš organizam nije u mogućnosti da sintetiše, pa ih je stoga neophodno uzimati putem hrane. Njih nazivamo esencijalnim ili bitnim aminokiselinama i moraju se unositi putem hrane.
1. Proteini su gradivne materije jer predstavljaju strukturnu komponentu tela i ulaze u sastav hormona, plazma proteina (albumin, globulin, fibrinogen), antitela, vitamina (triptofan, niacin), kosti, zuba hemoglobina, mišića (mioglobin),
2. Obezbeđuju rast i obnovu ćelije – esencijalni nutrijensi.
3. Imaju važnu ulogu u metabolizmu: kao enzimi katalizuju mnoge biološke i hemijske reakcije, a kao neurotransmiteri omogućavaju prenošenje informacija do CNS-a feed back mehanizmom.
4. Održavaju acido-baznu i osmotsku ravnotežu (ako se smanji koncentracija proteina plazme smanjuje se i volumen krvi i dolazi do pojave edema). Imaju ulogu pufera (kada padne pH krvi /povišena kiselost/ oslobađaju se aminokiseline i omogućavaju održavanje pH 7,35-7,45, tj. pH krvi u fiziološkim granicama. Obratno kada se povisi pH krvi /smanjena kiselost/ vezuju H i tako smanjuju pH.
5. Izvor su energije 1g proteina = 4 cal.
6. Detoksikacija organizma (enzimi).
Proteini su vitalni za naše zdravlje. Međutim, za potrebe u proteinima još nije postignut konsenzus i najbolje ih je planirati tako da čine 10-15 % kalorijskog unosa/dan. Potrebe mogu biti kvantitativne (zavisi od količine azota) i kvalitativne (zavise od količine aminokiselina). Potreba za proteinima zavisi i od fizičke aktivnosti pa tako osobe koje ne upražnjavaju telesne aktivnosti treba da unesu otprilike 0.8g proteina po kg telesne mase dok osobe koje se bave napornim vežbanjem imaju potrebu za mnogo većom količinom proteina (2g-2.5g po kg telesne mase ).
Prirodni izvori proteina su gotove sve namirnice biljnog i životinjskog porekla, sa tim što se razlikuju po aminokiselinskom sastavu. Namirnice koje sadrže 8-10 esencijalnih aminokiselina u adekvatnom odnosu, tj. kompletne proteine, su jaja, mleko, meso (namirnice životinjskog porekla) i soja (namirnica biljnog porekla). Ostale namirnice ne sadrže dovoljan broj aminokiselina, ali njihovim kombinovanjem dobija se kompletan sastav aminokiselina. Ovo kombinovanje je značajno kod vegeterijanske ishrane gde se isključivo konzumiraju namirnice biljnog porekla koje nemaju kompletan aminokiselinski sastav. Inače ovakve namirnice obezbeđuju samo kvantitet, tj. zadovoljavaju potrebe u azotu (nekompletni proteini). To objašnjava zašto se toliko pažnje posvećuje vrsti proteina u namirnicama.
Danas se u prodaji može naći veliki broj proteinskih suplemenata. Najčešće su to protein dobijeni iz mleka (surutke i kazeina) ali se mogu naći i protein dobijeni iz soje, jaja, mesa, pirinča…
Protein iz surutke se dobija na više načina, pa tako postoje suplementi sa koncentrovanim proteinima koji sadrže do 80% proteina ali isto tako poseduju i i izvesne količine masti i ugljenih hidrata, zatim postoje suplementi sa izolatima proteina oni sadrže veći procenat protein oko 90% i sadrže malo ili uopšte ne sadrže masti i ugljene hidrate i na kraju su tu preparati sa hidrolizovanim proteinima koji imaju visok procenat protein preko 90%, bez šećera i masti, i koji su najbrže metabolišu u organizmu.
Od proteina iz mleka pored onih koji se dobijaju iz surutke tu su i proteini koji se dobijaju iz kazeina. To su sporo-oslobađajući proteini i oni su idealni za uzimanje pre spavanja kako bi obezbedili višečasovno snabdevanje mišića proteinima.
Uzimanje proteinskih suplemenata je opravdano samo ako postoji stvarna potreba za dodatnom količinom proteina a to podrazumeva da je osoba izložena napornim treninzima, da ne može da obezbedi dovoljnu količinu proteina putem ishrane ili kad postoji rizik da se ugrozi zdravlje zbog male telesne mase.
Gomila treninga koje možeš raditi samostalno, u teretani ili kod kuće, dostupno sa sajta ili YouTube kanala potpuno besplatno.
Nema izgovora!